Sjajno umetničko delo našeg istaknutog akademskog vajara, Miodraga Živkovića – spomenik našem Milovanu Glišiću. Uvek me zadivljuje, kad prilazim Gradcu. I inspiriše na fotografsko istraživanje – kadrove koji ističu karakter njegovog lika. Živković ga je, na svoj, vajarski način, zaista majstorski, verno istakao. Iz jedne kamene gromade, vajarevim veštim rukama i dletom, „izašao” je naš realista na otvoren, čist prostor, od kojeg počinje njegov rodni Gradac, i zagledao se u njega. I niz Ulicu Prve brazde (naziv njegove antologijske pripovetke). Jednostavne je forme. Apstrahovani su detalji. Potezi mekano oblikuju lik i stav cele figure. Stanem, ostanem dugo i divim se vajarevom umeću, ali i Glišićevom peru. I gospodstvu velikana, koje krasi obojicu (upoznala sam Živkovića na jednoj izložbi u Beogradu)…
E, sad, moje divljenje svaki put pređe u tugu i razočaranje, kada odvojim pogled od spomenika i usmerim ga na okolni prostor. U neposrednoj blizini (par metara od njega), u koritu davnašnjeg jaza za hidrocentralu, odlaže se svakovrsno smeće, puni jaz i širi se prostorom. Trude se mnogi Valjevci zdušno da raste i u visinu. Bez obzira, stida, respekta prema spomeniku, ali i prema svom gradu, reci (u koju se smeće preliva…). Reci najlepšoj u Srbiji (i šire) i kažu najčistijoj(!).
Foto: J. Vitorović
Usput, metalna tabla na kojoj je pisalo (i na engleskom) ko je autor spomenika i kada je podignut, stoji samo u ostacima (stubovi -nosači). „Uspešno” je odvaljena i odneta. Na drugu ćemo morati čekati, živi bili pa videli koliko dugo.
Moj stav, kao građanina, kada je u pitanju izmeštanje iz Galerije i postavka na otvorenom prostoru, skulpture Ljube Popovića, koju je nedavno uradila mlada akademska vajarka, Sara Nikolić, je da treba da ostane u Galeriji. Glavni razlog je upravo činjenica da se, evo, ovako, kao u Gradcu, ponašamo na celom prostoru Grada. I prema svim postojećim spomenicima i obeležjima. Očigledno je da mi moramo još dugo da rastemo, do zrelosti svesti o tome šta nam spomenici znače, šta predstavljaju, kako nam povezuju prošlost i sadašnjost i pokazuju put u budućnost.
Izvor: Reč i foto Jelena Vitorović
