U austrijskom Inzbruku održana je protekle nedelje humanitarne podijumska diskusija na temu 25 godina od NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Organizator ovog događaja bila je Srpska pravoslavna omladina Inzbruk (SPOJI), poznata po mnogim humanitarnim akcijama ne samo u Inzbruku već i Austriji.
Naslov događaja bio je „Protivpravno NATO bombardovanje SR Jugoslavije. 25 godine kasnije. Razlozi, posledice, perspektive za budućnost“. Moderator je Susane Golubović je otvorila ovu diskusiju. U ime organizatora svim gostima se obratio mr Vladimir Vlajić, jedan od osnivača i član Upravnog odbora SPOJI i Saveza Srba u Austriji, kao i pokretač Austrijske službe sećanja u Srbiji. On je objasnio da je SPOJI odlučio da organizuje tribinu na ovu temu iz više razloga. S jedne strane, da se ovaj događaj ne zaboravi, ali s druge, da se o ovoj temi danas govori i, koliko je to moguće, da se uporede različiti pogledi na nju, jer ona nažalost još uvek nije izgubila na aktuelnosti. Naglasio je da nam je veoma drago što većina u publici nije srpskog porekla, jer to pokazuje da ova tema prevazilazi interesovanja samo srpske populacije.
foto: Spoji
On je svim prisutnima objasnio da je prof. dr Gerhard Mangot, profesor političkih nauka sa fokusom na međunarodne odnose i bezbednost u postsovjetskom prostoru na Univerzitetu u Inzbruku; stručnjak za Rusiju i Istočnu Evropu, kao i za spoljnu politiku SAD, nedavno bio prinuđen da otkaže svoje učešće na ovom događaju. Prof. Mangot je SPOJI-u saopštio da je razlog tome „rastući pritisak na njega spolja”.
Pored prof. Mangota u najavi za ovaj događaj navedeni su prof. dr Norman Peh – pravnik i profesor emeritus političkih nauka i javnog prava na Univerzitetu u Hamburgu; predsedavajući žirija Evropskog tribunala za NATO rat protiv Jugoslavije; član Međunarodnog Aušvic komiteta – i dr Kurt Grič – Istoričar i istraživač konflikata. Naučni saradnik na Univerzitetima u Inzbruku i Lucernu, kao i na Institutu za istraživanje kulture u Graubindenu. Ima brojne objave o uporednom istraživanju konflikata i istorijskom istraživanju migracija. Od septembra 2023. godine je direktor Kulturnog arhiva Oberengadina u Švajcarskoj.
Kao domaćin večeri svim prisutnim gostima obratio se Bernhard Hefler, koji je pozdravio sve prisutne i objasnio kako se veoma raduje što se u okviru ove podijumske diskusije priča o ovoj temi, kao i da se nada da ćemo svi zajedno izvući pouke iz prošlosti kako bismo zajedno stvarali bolju budućnost.
Susane Golubović je zatim pozdravila prof. Normana Peha i dr Kurta Griča, koji su sedeli u prvom redu, predstavila ih je i zamolila da zauzmu mesta na podijumu. Zatim je napravila kratak osvrt na NATO bombardovanje 1999. navodeći neke od činjenica. Na primer, da je NATO bombardovanje je trajalo 78 dana i noći, od 24.03. do 10.06.1999. Takođe je pomenuto da su korišćene i kasetne bombe i kontroverzni osiromašeni uranijum, kao i da su bombardovani i civilni ciljevi poput vodovoda, mostova, prevodnica, elektrana, železničkih stanica, škola i bolnica. Ona je takođe napomenula da se ukupan broj žrtava bombardovanja procenjuje na najmanje 2.500 ljudi. Od toga 1.500 civila, Srba kao i Albanaca i ljudi drugih nacionalnosti. Od toga 81 dete srpskog, albanskog i drugog porekla. Najmanje 5.000 civila je povređeno. Objašnjeno je da se ovim događajem želi odati i pomen ovim žrtvama, ali i svim žrtvama od tada kao i onim u aktuelnim svetskim sukobima, i zamolila je sve prisutne da ustanu i minutom ćutanja odaju poštu svim žrtvama.
Prof. Peh i dr Grič vodili su diskusiju o izuzetno interesantnim pitanjima, koje im je moderatorka Susane Golubović postavljala, kao na primer – gde vidite razloge za NATO bombardovanje SR Jugoslavije, koje su bile lokalne i međunarodne zavađene strane i koje stavove su zauzimali, kako je tada obrazloženo bombardovanje i koliko je to bilo potkrepljeno činjenicama, koliki je tada bio uticaj medija na stvaranje jedne proratne atmosfere na Zapadu i Istoku, koje su bile realne alternative za rešavanje tadašnje krize na Kosovu i Metohiji, kako je NATO bombardovanje uticalo na političku situaciju na Balkanu i u svetu tokom narednih 25 godina od tada, koji su bili dugotrajni politički, ekonomski i društveni uticaji NATO napada na Srbiju i Crnu Goru, kako se „operacija milosrdni anđeo” može oceniti sa moralnog, političkog i pravnog gledišta, itd. Raspravljalo se i o neutralnosti Austrije, kao i o rezoluciji 1244 koja je u junu 1999. usvojena u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i o tome da li je priznavanje takozvane nezavisnosti Kosova bilo otvaranje pandorine kutije, kao i kako obojica vide perpektive za mir na Kosovu, Balkanu, u Evropi i u svetu i kolika je opasnost od Trećeg svetskog rata. Pritom su sva pitanja posmatrana sa tadašnjeg kao i današnjeg gledišta.
Foto: Spoji
Po pitanju perspektiva za mir odnosno predloga rešenja, između ostalog je rečeno da sve strane treba da se vrate poštovanju i pridržavanju međunarodnog prava, koje je od različitih strana i velikih sila kršeno 1999. ali i danas, kao i da se samo tako u budućnosti može osigurati mir u svetu.
Posle podijumske usledila je diskusija sa publikom u kojoj je prof. dr Volfgang Rorbah iz Beča, koji je još 80-ih godina bio aktivan na Balkanu i Srbiji i Crnoj Gori na ekonomskim i naučnim poljima, probio led tako što je objasnio i ekonomske razloge, koji su 90-ih godina doveli do ratova u Evropi i naposletku i do NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Usledila su izuzetno zanimljiva pitanja i komentari iz publike, koja su prof. Peh i dr Grič vrlo argumentovano i temeljno obrađivali.
Na samom kraju Vladimir Vlajić se ispred Spoji zahvalio svima u nameri da u jednoj prijatnoj atmosferi i jednom zdravom i pozitivnom kulturom razgovora razmene mišljenja o ovoj temi, kao i da je ovo bio samo prvi mali korak ka mirnijoj budućnosti u Evropi.
Za sam kraj usledio je koktel na kojem se u ličnim razgovorim nastavila razmena mišljenja o temi večeri, kao i o drugim temama.
Među prisutnima bili su mr Elizabet Majer, članica Saveta grada Inzbruka i kandidat za gradonačelnicu na nedavnim izborima za Skupštinu grada Inzbruka, Vera Vukićević, Generalni konzul Republike Srbije u Salcburgu, Zeliha Arslan, poslanik u skupštini pokrajine Tirol i portparol žena stranke Zelenih u Tirolu, Sonja Feger-Kalhšmid iz Telfsa, poslanik Socijaldemokratske stranke Austrije u skupštini pokrajine Tirol, Andrea Deng, članica Skupštine grada Inzbruka i predsednica poslaničkog kluba Slobodarske stranke, Tamara Danilović-Baumgartner iz Beča, nekadašnja predsedavajuća Mauthauzen komiteta Srbije, Bernhard Hefler, Predsedavajući Frakcije socijaldemokratskih sindikalaca Tirola i član Upravnog odbora Radničke komore pokrajine Tirol, prof. dr Volfgang Rorbah iz Beča, Predsednik Evropa Nostra Austrija, potpredsednik Austrijsko-srpskog društva i počasni član SPOJI, Daniel Šmid, član Nacionalnog saveta Austrije zadužen za državnu odbranu, Južni Tirol, životnu sredinu i klimu. Član je i parlamentarne grupe prijateljstva između Austrije i Srbije, zatim Kristian Kovačević iz Vergla, Poslanik Socijaldemokratske stranke Austrije u Skupštini pokrajine Tirol i nekadašnji poslanik u Skupštini Austrije, mr Benjamin Plah, član Skupštine grada Inzbruka i predsedavajući Socijaldemokratske stranke Austrije u Inzbruku, Rajni Hap, predsednik udruženja „Rajni Hap i prijatelji“, Sigfrid Keršbaumer, nekadašnji zamenik gradonačelnika opštine Gris na Breneru i počasni član SPOJI.
Kako ovakve večeri imaju humanitarni karaket iznos u visini od 1.075 evra biće doniran za socijalno ugrožene porodice na Balkanu i najugroženije slučajeve i bolesnu decu u Tirolu (prof. Peh se odrekao svog honorara u korist cilja prikupljanja humanitarnih sredstava).
Izvor: Spoji
