Sećanje na Ivana Iličina, istaknutog srpskog aktivistu u Štutgartu

Na današnji dan pre tri godine u Štutgartu je preminuo veliki srpski aktivista Ivana Iličin – čika Lala. Čika Lala je bio jedan od osnivača crkvene opštine Štutgart, osnivač mnogih srpskih udruženja u Štutgartu kao i mnogih srpskih hramova u Nemačkoj i Srbiji. Takođe sa svojoj porodicom i svojim udruženjima neumorno je pomagao svoj srpski narod kome je trebala pomoć, posebno tokom nesrećnog rata na prostoru bivše Jugoslavije. Uvek se izjašnjavao kao Srbin i uvek je bio uz svoju crkvu, čak i kada se nije slagao sa odlukama iste.

Za Štutgart je, iz voljene Kikinde došao 1969. sa suprugom Dragicom (upokojenom 2013.)  i ćerkom Ksenijom (koja je takođe preminula 2018. godine). Iako je mnogo voleo svoju Kikindu i Srbiju napustio ih je, pošto je zbog svojih srpskih ubeđenja više puta bio zatvaran. Međutim pravi mir nije imao ni u Štutgartu jer je nastavio da širi svoje stavove pa je kao takav bio je proganjan  i od raznih tadašnjih komunista. To ga uopšte nije omelo da početkom sedamdesetih da ocem Ozrenom, prvi sveštenikom Štutgartske parohije, počne da okuplja ljude, pravoslavne vernike koji se tada nisu plašili da se kao  takvi deklarišu. Sa protonamesnikom Slobodanom Miljevićem (dugogodišnjim sveštenikom Srpske pravoslavne crkve u Baden-Virtembergu) udario je temelj Srpske pravoslavne crkve u Štutgartu sa još par porodica. Nije bilo lako ali čika Ivanova upornost nije bila uzaludna. „Ljude je okupljao oko sebe i kako je samo Ivan u svom stilu znao da kaže pripovedao je o Otadžbini koju je voleo iznad svega. Bio je čovek koji je znao samo da voli i da pomaže što je svojim delima i pokazao. Sebe je ugradio u bezbroj crkava po Srbiji a ponos mu je bila i ostala do kraja života kako naša crkva u Štutgartu tako i crkva Svetog Đorđa na Ravnoj Gori. Nikada nije krio da je bio veliki poklonik Ravnogorskog pokreta“, istakla je dugogodišnja prijateljica porodice Ivanov Vera Gregović iz Štutgarta. „Ivan je bio u neku ruku naš Čiča u Štutgartu“  često su govorili njegovi bliski prijatelji.

Bio je jedan od osnivača Prvog srpskog kulturnog društva Sveti Sava, koji je osnovan 1988. Sa ponosom je isticao da je upravo to udruženja ne teritoriji Nemačke registrovano kao prvo srpsko društvo. Sa predstavnicima naše crkve prvi je organizovao odlazak na srpsko groblje u Ulm jer do tada niko nije ni znao da tu počivaju srpski vojnici, zarobljenici iz Prvog svetskog rata. Društvo Sveti Sava je po osnivanju imalo 400 članova. Svi su bili za njega veliki ponos i dika a posebno tada mali dečko Bratislav Božović, koji je kasnije postao protojerej Srpske pravoslavne crkve. Do poslednjeg dana se borio da se isprava nepravda naneta ocu Bratislavu, koji je izgubio parohiju iz kako je tvrdio „lažnih dokaza“.

Devedesetih godina bio je pokretač mnogih humanitarnih akcija. „Sa suprugom Dragicom prednjačio je u donacijama i bio je primer drugima. 1998. pomogao je da osnuje klub Morava, za koje je zajedno sa svojom porodicom marljivo radio kako bi još jedno, kako je govorio, „zdravo srpsko udruženje stalo na noge““ dodala je Vera Gregović.

U tome je u potpunosti uspeo. Odlaskom čika Lale ostala je praznina i neverica u dušama svih koji su ga bar jednom sreli. „Njegova harizmatičnost se oseća svuda i iako njegovo plemenito srce ne kuca njegova duša je utkana u svima nama. Utkana je u bezbroj dobrih dela u bezbroj crkava u bezbroj ikona u svu decu koju je sa uživanjem posmatrao dok ih je gledao kako igraju i pevaju u više generacija i upravo ga te generacije neće zaboraviti. Kažu da čovek živi dok žive njegova dela. Ivan će večito živeti jer njegova dela neće se nikada zaboraviti“ naglasila je Vera Gregović.

Za svoje velikog zalaganje dobio je mnoge gramate i priznanja kao i plaketu Svetog Stevana Republike Srpske.

Čika Lala počiva na groblju Steigfriedhof Bad Cannstatt (Sparrhärmlingweg 1 70376 Stuttgart Hallschlag) gde njegovi prijatelji redovno odlaze i „divane“ u mislima sa njim, prenose mu novosti i podsećaju se divnim i nezaboravnih trenutaka sa njim i njegovom porodicom, koja se na žalost za kratko vreme spojila i sada je ponovo zajedno. Njegove želje da mu supruga i ćerka ozdrave se nisu ispunile kao ni to mu opelo služe sveštenici sa kojima je proveo najviše vremena u Štutgartu protonamesnik Slobodan Miljević i protojerej Bratislav Božović. Uvek je isticao da mu je Bog bio vodilja kroz život. U Bogu i crkvi crpeo je snagu za svoj nimalo lagan život. Bio je i ostao verni i pravi prijatelj ovoga teksta uvek spreman da pohvali najbolje ali i da iskritikuje ono što je mislio da nije dobro. Čika Ivane večna ti slava!