Pera i Nada Tučev iz okoline Štutgarta odani svome narodu, precima i veri


Nada, Nina i Pera Tučev u svom stanu u Šenajhu, kraj Štutgarta
Foto: arhiva P. Tučev

Dom Nade i Pere Tučev iz Šenajha nedaleko od Štutgarta izgleda kao jedan mali hram. Sve prostorije u kući su prepune ikona, brojanica, kandila, sveća, slova, kadionica, Svetog pisma i Molitvenika, bosiljka, tamjana, kadionica… ali i raznih vrednih predmeta vezanih za srpsku istoriju iz Prvog svetskog rata. Takođe ima dosta literature vezane za Prvi svetski rat i stradanju Srba, srpskim seobama, pravoslavlju, stradanju Isusa Hrista…Skromno kažu da imaju mali hram u kući i da ne odustaju sa verom u Boga.

Skoro da ne postoji srpski hram ili manastir koje u Srbiji nisu posetili i iz kojih nisu doneli po neki lepi suvenir. Obavezno sa svih poseta svetinjama donesu i sveće. A onda, u zavisnosti od praznika i od hrama ili manastira koji je posvećen nekom svecu, pale upravo te sveće. Ne postoji ni sprski hram ni manastir u Nemačkoj koji nisu posetili. Pera Tučev je fotograf, tako da svi obilasci dokumentovani ne samo lepim pričama već i fotografijama. Takođe lepe fotografije pravi i supruga Nada i ćerka Nina pa često vole da sednu i da zajedno analiziraju sve te fotke i da se prisete lepih događaja, koji su iza njih.

U Tekerišu se poklonili senima svojih predaka
Foto: K. Krstić-Tadić

Do pre desetak godina bračni par Tučev nije propuštao nijednu službu u hramu Sabora Srba svetih u Štutgartu. Sa svih velikih praznika, proslava i okupljanja našeg naroda poseduju lepu dokumentaciju. Takođe i sa ostalih velikih dešavanja u Nemačkoj. U planu mu je da napravi monografiju o Srbima u glavnom gradu Baden-Virtemberga sa okolinom koja bi bila posvećena svima koji su zidali srpski hram u Štutgartu. Tučev je mišljenja da bi ona mogla da posluži novim generacijama da se bolje upoznaju sa istorijom svoje crkve, verom i kulturom, koja se neguje u rasejanju, daleko do svoje otadžbine. Ali naglašava da bi to bio period od pre 30 godina pa do pre osam godina.  

Kao deca, došli su za Nemačku (Pera sa 11 iz Novoga Sada) a Nada sa osam iz Slavonije. Ističu da ono što je naučeno u svome domu kod svojih roditelja i predaka se nosi svuda sa sobom. I tu ljubav su preneli ćerki Nini, iako je rođena u Štutgartu. Išla je njima za Srbiju, pa je posle vodila svoga momka Nemca, koji je bio oduševljen i istorijom i kulturom i lepotom i tradicijom Srbije. „Ljubav prema našoj otadžbini Srbiji je uvek prisutna i planiramo da kada odemo u penziju da se vratimo i da tamo nastavimo da živimo“, ističu Tučevi za portal Rasejanje.info.
Sa velikim zadovoljstvom naglašavaju da više vole istoriju nego more. To znači da radije idu da posete mesta puna istorijskih događanja nego da odu na more. Kažu da im je dovoljno da noge pokvase u srpskom moru – Dunavu, kada su u Perinom rodnom gradu – Novom Sadu.

Nada Tučev obožava da šara uskršnja jaja
Foto: P. Tučev

Upoznavanje sa istinom, vrednostima, voljom i mentalitetom svoga naroda kao i njegovom istorijom oduvek ih je ispunjavalo. Jedni su od retkih Srba iz rasejanja, koji su svoje odmore u vreme obeležavanja 100 godina od izbijanja Prvog svetskog rata posvetili stazama srpskih boraca. „Doneli smo odluku da za vreme naših godišnjih odmora posetimo spomenike, mauzoleje, vojna polja, manastire i sve slično što je vezano za Veliki rat“, rekli su Tučevi. Odlučili – sproveli. Bilo je tu i poseta drugim istorijskim zbivanjima koji nisu vezani samo za Prvi svetski rat već i događaje kada se Srbija borila za svoje oslobađanje od Turaka.

„Prošli smo celu Srbiju i za nas je to bila patriotska obaveza i dužnost. Otišli smo da se poklonimo senima naših junaka, koji su u ono vreme stali da brane Srbiju i pravoslavnu crkvu. Na žalost, prilično nas je zabolelo što je većina spomenika i pored obeležavanja tog velikog događaja, bila prilično zapuštena. Ipak boli činjenica da država nije ništa uradila da tih sto godina obeleži dostojanstveno. Svi se krizu iza reči kriza. Očistiti smeće i korov za početak nema veze sa krizom. Naša Srbija sa svima nama bi trebala da ima više odgovornosti. Nismo naučili da cenimo prošlost i naše pretke. Zaista boli kada vidimo kako ti naši spomenici tako sramno propadaju. A imamo para za razne fontane, betone, trgove, za obeležavanje tuđeg cara i tuđeg edikta ovde konkretno mislim na Milanski edikt i na cara Konstantina. Za to je sve moglo da izdvoji mnogo novaca i sve je važnije nego očuvati svoje“, ispričao je Pera sa velikim razočaranjem. Oboje ističu da su bili zadivljeni kako su se poneli pojedini Grci, koji su ostavili u amanet svojim generacijama da livade i polje na kojima su sahranjeni srpski vojnici ne oru iz poštovanja prema njima. „Za nas je poštovanje naših predaka naša moralna obaveza i mi smo otišli da se poklonimo senima svim tim ljudima koji su izgubili živote za svoju Srbiju i njenu slobodu. Da mogu, danas si sigurno bili zgroženi da vide zašta su dali svoje živote“, istakla je Nada.

Pera Tučev sledi tradiciju svojih predaka
Foto: N. Tučev

Mišar, Mačkov kamen, Suvobor, Tekeriš i Cer, valjevski, šabački i loznički kraj, Kraljevo, Oplenac, Ovačarsko – Kablarska oblast, Golubac, Beogad, Kragujevac, Niš, ceo jug Srbije, Krf, Solun sa okolinom…. je samo deo mesta koje su posetili. Videli su i sve manastire na Fruškoj gori. Otišli su i do Novog Pazara i tamo obišli srpske svetinje, jer kako rekoše „pitanje je koliko ćemo još dugo moći da stupimo u Đurđeve Stupove, Petrovu crkvu i sve ono što je Novog Pazara u našoj staroj Raškoj“. Kostolac sa okolinom je kažu bio posebno interesantan ćerkinom drugaru Nemcu, koji se interesovao za mesta gde su Srbi ratovali sa Turcima. Dodali su da im je jako žao što kao narod generalno više cenimo tuđe nego svoje. „Kada bi se više poklonili senima naših patrijarha, kraljeva, vojnika, svima koji su izgubili živote na našu otadžbinu daleko bolje bi nam bilo. Umeli bi da to da cenimo i ne bi dozvoljavali da nam se istorija ponavlja“, dodali su Tučevi.

Sa ponosom ističu da slave Miholjdan, sve velike i manje crkvene praznike. Pera potiče iz svešteničke porodice ujak, stričevi takođe pa je od samog rođena bio okrenut veri i crkvi. Nada je tako u svojoj kući naučena.

Najveći hrišćanski praznik Uskrs od kada su u braku proslavljali su sa svojom rodbinom u njihovom stanu. Ove godine, usled pandemije izazvane korona virusom po prvi put će biti sami. Ipak to ih nije omelo da nastave sa tradicijom farbanja jaja kako oni vole. Nada ih ukrašava kroz različite tehnike i koristi vosak, sirće sa čačkalicom, dok Pera pretežno koristi šilo ili skalper a oboje koriste gravuru. Dok im je ćerka bila mlađa jaja su farbali šareno a u poslednje vreme samo grčkom bojom ili lukovinom. Njihovim jajima divili su se svi u hramu Sabora Srba svetih. Svima žele Srećan Uskrs i dobro zdravlje u ovoj teškoj godini. Hristos Vaskrese!

Foto: Pera i Nada Tučev