Poštuj tuđe, čuvaj svoje – kako je obeležen Međunarodni dan maternjeg jezika u Hesenu


Učenici i nastavnici Srpske škole u nemačkoj pokrajini Hesen, na prigodan način obeležili su Međunarodni dan maternjeg jezika, 21. februar. „Ljubav prema maternjem jeziku, ali i jezičke različitosti, slavili su i učili u okviru onlajn nastave koju su nastavnice kreativno osmislile“, istakla je nastavnica Sonja Zrnić, koja pored Tatjane Milanović i Bojane Rakonjac izvodi nastavu u pokrajini Hesen. S obzirom na aktuelnu pandemiološku situaciju i nemogućnosti da učenici nastavu pohađaju u školi, sve tri su, sa svojim grupama održale časove preko Zum aplikacije.

Nastavnica Bojana Rakonjac je nastavu povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika posvetila motivu „Lepa reč i gvozdena vrata otvara“. U prvom delu časa đaci su se najpre podsetili značenja ove narodne poslovice, a zatim govorili o tome šta je to maternji jezik i zbog čega je važno negovati ga i čuvati. Kroz priču o Vuku Karadžiću otišli su u prošlost i saznali za staro verovanje u magijsku moć reči, što ih je sve zajedno navelo na razmišljanje: Koja je moć reči danas? Zašto je važno da pažljivo biramo reči? i Kako nas to naš govor odaje? Svi zajedno su pokušali da pronađu najlepšu reč srpskoga jezika, a od nastavnice i izmišljenog drugara Srbiše dobili su zadatak da cele nedelje izgovaraju najlepše reči srpskoga jezika, da ih beleže i pokušaju napraviti Mali rečnik najlepših srpskih reči.

Drugi deo časa bio je posvećen gramatici srpskog jezika, tačnije obnavljanju imenica. Ovaj deo časa je osmišljen kao onlajn igra Lepa reč i gvozdena vrata otvara u kojoj učenici, primenjujući stečeno znanje o imenicama, pomažu kralju i kraljici da vaspitaju princezu. Da bi princezu naučili da izgovara četiri čarobne reči (hvala, moli, izvini i izvoli), učenici su prelazili različite nivoe zadataka. Od njih je traženo da prepoznaju imenice u datom tekstu, odrede im vrstu, rod, pronađu koje se imenice pišu velikim početnim slovom. Na kraju časa princeza je naučila četiri čarobne reči, kralj i kraljica su bili zadovoljni što im je dete i lepo i umilno, baš kako princezama dolikuje, a nastavnica i učenici srećni jer su kroz igru naučili mnogo o svom maternjem jeziku.

Na času kod nastavnice Bojane Rakonjac
Foto: arhiva Srpska škola Hesen

Rečenicom „Vrediš koliko jezika govoriš“ svoj čas je započela nastavnica Sonja Zrnić, kako bi ukazala na višejezičnost kao deo ličnog kulturnog blaga i značaja za razvoj ličnosti deteta. Tumačeći reči Stefana Nemanje, učenici okruga Ofenbah imali su priliku da upoznaju značaj, lepotu i neophodnost negovanja i čuvanja maternjeg jezika, jezika na kome su progovorili, jer narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod. Na bilo kom jezičkom području, zaključili su đaci, ako znamo i nekoliko svetskih jezika, važno je i odgovorno negovati svoj jezik i tradiciju. Od nastavnice su dobili preporuke da uvek u kući govore maternji jezik, da čitaju knjige na maternjem jeziku, bogate rečnik i redovno pohađaju nastavu na srpskom jeziku.

Provera znaja kod Sonje Zrnić
Foto: arhiva Srpska škola Hesen

U nastavku časa učenici su usvojili nova znanja o rečima koje imenuju i pomoću zanimljive prezentacije naučili pravilno pisanje vlastitih i zajedničkih imenica. Igra Na slovo, na slovo doprinela je dinamici časa i zainteresovala učenike da nauče nove reči maternjeg jezika i pokažu stečena znanja o imenicama. Kviz o imenicama na sajtu Kahut (Kahoot) i igrica Udari predmet na sajtu Vordvol (WordWall) razigrali su učenike koji su veselom raspoloženju  zaključili da bi trebalo više da  brinemo o svom maternjem jeziku, o razvijanju jezičke kulture i očuvanju tradicije. Poštuj tuđe, čuvaj svoje – poručili su svojim vršnjacima u rasejanju.

Nastavnica  Tatjana Milanović je Međunarodni dan maternjeg jezika obeležila sa učenicima  na zum-časovima. Učenici su govorili o tome zašto je za njih važno da govore srpski jezik i kako se maternji jezik čuva. Čitali su svoje domaće zadatke na temu Moj maternji jezik. Birali su, među mnoštvom, za njih najlepše reči u srpskom jeziku, a najčešće su izabrali reči: ljubav, sreća i mama. Učenici mlađeg uzrasta su učili šta su imenice i šta su naučili pokazali su u interaktivnoj igri i kvizu znanja.

Video konferencija preko Zum aplikacije je prilika da učenici čuju živu reč maternjeg jezika, da razgovaraju sa ostalim učenicima i postave direktno sva pitanja koja ih interesuju. Učenici i nastavnici  Srpske škole u Hesenu su još jednom zajedno pokazali da i u otežanim okolnostima pronalaze načine da se nastava odvija kontinuirano i da se sve planirane aktivnosti realizuju.

Foto: arhiva Srpska škola Hesen