Novi izgled objekta Galerije slika Sava Šumanović u Šidu


Rekonstruisana Galerija slika Save Šumanović u Šidu
Foto: Galerija slika Save Šumanović

U proteklom periodu, zahvaljujući sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a uz pomoć i podršku opštine Šid, objekat Galerije pretrpeo je značajnu adaptaciju i rekonstrukciju, objavila je Galerija slika Sava Šumanović.

Izgrađen je novi parking prostora ispred objekta i na taj način rešen je dugogodišnji problem nedostatka parking prostora za posetioce. „Izvedeni su radovi na uređenju i krečenju ajnforta,  dvorišnih zidova, i zidova sa prednje strane objekta. Zbog lošeg stanja sa zidova su prvo skinuti stari slojevi, zatim je usledilo gletovanje i krečenje fasade na celom objektu. Bedem do susednog objekta koji je bio u lošem stanju, uređen je, izmalterisan i okrečen. Kancelarijski prostor je osvežen novom bojom, kao i stolarija i ulazna kapija. Dvorište je hortikulturno uređeno. Sada objekat i dvorište Galerije slika „Sava Šumanović“ u Šidu ima lepši izgled dostojan veličine slikara kome je posvećena“, dodali su čelni ljudi Galerije Sava Šumanović.

A protekle nedelje je u Galeriji slika povodom 79. godina od smrti Save Šumanovića, održana promocija knjige  „Zločini okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini 1941- 1944, Srem“. O knjizi je govorio dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine dok su prisutni imali priliku da čuju i predavanje dr Milana Koljanina, istoričara i naučnog saradnika na temu  „Stradanje Srba u Sremu tokom II svetskog rata“. 

Sava Šumanović ( 1896 – 1942) jedan od najvećih srpskih slikara uhapšen je 28. avgusta 1942. godine i zajedno sa još 120 meštana Šida streljan 30. avgusta 1942. godine u Sremskoj Mitrovici. Prema Zapisniku Ekspoziture anketne komisije u Šidu sastavljenom dana 7. maja 1946. godine ( broj: 67/46) slikareva majka, Persida je prilikom saslušanja izjavila: „Ja sam mati Save Šumanovića, akademskog slikara, koji je na Veliku Gospojinu 1942. godine prilikom Tomićeve akcije odveden iz naše kuće u Šidu i zatvoren prvo u Sreskom načelstvu u Šidu, pa posle isti dan oteran u Sremsku Mitrovicu zajedno sa ostalih oko 130 Šiđana i tamo je verovatno nastradao mučeničkom smrću, jer se nikada više do danas nije javio, a ja sam povodom molbe i pitanja postavljenog Pavelićevoj kancelariji u Zagrebu, obaveštena da je kao taoc streljan u Mitrovici 30. avgusta 1942. godine“. ( Babić, Dušan „ Zločini ustaša“, 2003, 205)