In memoriam Mikis Teodorakis


Mikis Teodorakis
Foto: Vikipedia

Grčki kompozitor Mikis Teodorakis koji je preminuo 2. septembra u 97. godini, sahranjen je danas kod Hanje na Kritu. Hiljade ljudi su došli da mu odaju počast.  Kovčeg sa posmrtnim ostacima Teodorakisa stigao je na Krit brodom iz Atine gde je tri dana bio izložen u crkvi.

Rođen je 1925. godine. Pored komponovanja bio je i politički aktivista, koji je skrenuo pažnju sveta na borbu Grka protiv vojne diktature između 1967. i 1974. Svetsku slavu stekao je 1964. muzikom za film „Grk Zorba”. Potom se ponovo priključio pokretu otpora, tada protiv Grčke vojne hunte (1967-1974), poznatije kao „Režim pukovnika”. Tada se njegova muzika zabranjuje, a on biva uhapšen. Morao je da napusti zemlju i do 1974. je živeo u egzilu u Parizu. Grci su i dalje slušali njegovu muziku tajno kod kuće ili preko inostranih radio stanica, koje su tada bile izvor nezavisnih informacija. Za vreme Drugog svetskog rata bio je u pokretu otpora na strani komunista tokom građanskog rata (1946-1949). Bio je poslanik tokom 1980-tih i ministar u konzervativnoj vladi početkom 1990-tih. Od početka grčke krize 2010. protivio se merama štednje koje su Atini nametnuli kreditori iz EU i Međunarodnog monetarnog fonda.

Za srpski narod pored dobrih kompozicija ostao je upamćen po snažnoj podršci koju je pružao tokom NATO bombardovanja 1999. godine. U Atini na centralnom Trgu Sintagma održao je govor i pozvao desetine hiljada ljudi da pevaju sa njim za Srbiju.

U znak sećanja na sva njegova dobra dela prenosima i taj govor uz veliko hvala za sve što je urađeno za nas.

Govor Mikisa Teodorakisa u Atini 1999. godine  

Juče, u Vašingtonu, Ujedinjene nacije potpisale su smrtnu presudu. Potpisano je ubistvo međunarodnog prava. Juče je u Vašingtonu potpisan zakon džungle i pravo jačeg. Sjedinjene Države sada zajedno sa evropskim zemljama mogu sa sude, presuđuju i kažnjavaju svima koji misle i koji se ne uklapaju u njihove planove.

Nije preterano reći da navlačimo novu, toplu srednjovekovnu odeću i obuću, pamučne šalove i rukavice. Novo ledeno doba dolazi. Kad je bombardovanje počelo izjavio sam da su međunarodni zločini i ubistva koja pominju zapravo izgovori, da oni ne haju za razgovore i sporazumno nalaženje rešenja, već da im je glavni cilj da pretvore Jugoslaviju u sprženu zemlju, što će i učiniti ukoliko ne naiđu na otpor. Žele da pretvore Srbiju u pustoš, pustinju pepela i krvi, da bi je mogli pokazati narednim žrtvama i reći: ‘Pogledajte šta će vam se desiti ako se ne pokorite.’

Mi, Grci, moramo biti ponosni jer smo jedini koji ujedinjeni i posvećeni kažemo ‘ne’ varvarizmu. Mi stojimo uz žrtve, našu srpsku braću, i želimo da naša pesma nadjača zavijanje sirena i zvižduk raketa. Beograde, danas pevamo za tebe!

Hajde da svi zajedno glasno pevamo da nas čuju. Mi smo uz vas! Budite Hrabri! Pravda je na vašoj strani, a pravda na kraju uvek pobedi. Rekao bih da pevamo da nas Evropljani čuju, ali bojim se da je to gubljenje vremena. Većina njih tamo je potpuno slepa i gluva”.