Razgovor Vladike Grigorija sa Miljenkom Jergovićem i Draganom Bjelogrlićem u Berlinu

U Berlinu episkop Grigorije ugostio je poznatog književnika iz Zagreba, Miljenka Jergovića i popularnog glumca i režisera iz Beograda, Dragana Bjelogrlića. „Razgovor, kojim je moderirao Vladika Grigorije, vođen je na razne teme iz sveta i života čoveka kao npr. značaj pitanja Odakle smo, ko smo ili kuda idemo, zatim pitanja: identiteta, identifikacije, motivacije, stvaralaštva, značaja knjige, pozorišta, filma… Učesnici, budući različitih afiniteta i interesovanja, davali su zanimljive odgovore na postavljena pitanja, koji su često bili praćeni živopisnim pričama iz ličnog iskustva. Na samom kraju usledila su pitanja publike. U publici je bilo oko pet stotina ljudi”, prenela je Eparhija diseldorfska i sve nemačka.

„Sav napor i trud čovečanstva, sve ono što zovemo naukom, kulturom i civilizacijom, pokušaj je da se dođe do odgovora na ova tri elementarna pitanja. Ipak, uprkos veličanstvenosti traga koji je taj trud ostavio i ostavlja, u tome još uvek nismo uspeli. Moguće je da nikada ni nećemo. Mada, verujem, svakoga od nas, bez obzira na to da li uopšte, u šta i kako veruje, ova mogućnost čini posve nespokojnim. Jer, znamo to iz ličnog iskustva, ukoliko na pojedinačnom životnom planu čovek, u četiri zida svoga srca i uma, ne odgovori, sam sebi i za sebe, na ova tri pitanja, teško da može šta od života napraviti. Štaviše, uglavnom biva da onda njemu, čoveku, život stalno nešto pravi, pa da ga naposletku takav život košta života”, rekao je vladika Grigorije zapitavši se kako li je onda samo strašna mogućnost da smo i kao ljudski rod svi samo još jedan izgubljeni ljudski život?

„Izgubljeni ljudski život – ne, to nije nikakva posebna tragedija, to je naša svakodnevica. Svakoga se dana ljudski životi gube. Izgubiti život ne znači naprosto umreti; reč je o nečemu još gorem. Izgubiti život znači postradati od besmisla i u besmislu. A odgovornost za besmisleno gubljenje života sasvim je na čoveku. Jednom besmislenom gubljenju ljudskih života evo i danas, po ko zna koji put, čitav svet svedoči i u njemu učestvuje. Naš je nemir utoliko strašniji. Jer jedino gore od toga da stradamo po kakvom neumitnom usudu, da je za to što jesmo ili za to što nismo kriva sudbina, jedino gore od toga je mogućnost da smo sami krivi. Da smo krivi zato što neprestano i iznova, iz generacije u generaciju, kao ljudi padamo na ispitu čovječnosti”, dodao je vladika Grigorije.

„Kaže Jevanđelje: „Ne bojte se onih koji ubijaju tijelo, a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji može i dušu i tijelo pogubiti u paklu“ (Mt 10, 28). Nema goreg pakla od besmisla. Izgleda zato da nam Jevanđelje poručuje da se ponajviše čuvamo sami sebe”, poručio je vladika Grigorije.