Danas se navršilo četrdeset dana od upokojena čuvenog srpskog kompozitora i dirigenta Vladimira Milosavljevića, koji je preminuo 16. januara u 72. godini života. Vladimir je važio za kompozitora sa retkim talentom, koji u svojim kompozicijama uspevao da sačuva autentičnost i mističnu originalnost duhovnog pevanja pravoslavne muzike. Nakon Stevana Mokranjca, Milosavljević je bio prvi srpski kompozitor koji je napisao kompletnu liturgiju. Ove godine trebala je da se izvede premijera njegovog dela – Liturgija Jovana Zlatoustog. Na žalost Vladimir Milosavljević krunu svoga rada nije doživeo, ali će to uraditi članovi hora koje je vodio poslednjih godina u Nemačkoj, a to su: hor Singidunum iz Minhena, Prvo srpsko pevačko društvo iz Štutgarta, crkveni hor Ćirilo i Metodije iz Nirnberga i Hor iz Rozenhajma.
Sa ispračaja iz Minhena Vladimira Milosavljevića na večni počinak / Vladimir Milosavljević sa svojim članovima u Štutgartu
Foto: G. Nikolić / K. Krstić-Tadić
„Mi članovi njegova četiri hora, Singidunum iz Minhena, Sveti Ćirilo i Metodije iz Nirnberga, Hor iz Rozenhajma i Prvo srpsko pevačko društvo iz Štutgarta još uvek nismo pronašli dirigenta koji bi mogao da nastavi dalje rad sa nama. Vladimira Milosavljevića zameniti je teško ili bolje rečeno nikako ali šteta bi bila da stanemo. Ipak iza svih nas stoji skoro dvadeset i pet godina intenzivnog rada. I zato su nam sećanja danas još jača na sve zajedničke probe, druženja, koncerte, putovanja”, istakli su članovi horova srpskog rasejanja u dopisu redakciji Rasejanje.info. Podsećaju da je Vladimir Milosavljević bio je strog dirigent ali veoma pravičan. „Tražio je od nas maksimum nije priznavao da smo amateri (većinom) i nije mu ništa bilo teško. A bilo mu je itekako teško, znali smo to. Putovao je Vladimir iz Minhena u Nirnberg iz Nirnberga u Štutgart iz Štutgarta za Rozenhajnm pa nazad u Minhen. Tek sada kada ga više nema postali smo svesni koliku je on ljubav imao prema duhovnom komponovanju i pevanju, koliko je on znao da nas sve približi Bogu. Vladimire mi te sigurno nećemo zaboraviti jer si u nas usadio lepotu duhovnog pevanja što niko do sad nije uspeo. Još jednom na ovaj četrdesetodnevni pomen kažemo ti veliko hvala”, istakli su članovi hora.
Podsećanja radi Vladimir Milosavljević se nakon studija, posvetio se komponovanju svete pravoslavne muzike. Njegova horska dela, a pre svega Psalm 86, Pokajnička molitva, Molitva Davidova i Haruvimska pesma, uspešno su izvođena u Evropi i Sjedinjenim američkim državama. Punih 14 godina vodio je najstariji beogradski hor (Prvo beogradsko pevačko društvo), a dve godine Beogradski sveštenički hor. 1989. je osnovao kamerni hor Sveti Đorđe, a godinu dana kasnije i hor Srpske patrijaršije.
Poslat je u Nemačku, upravo iz Srpske patrijaršije da osniva crkvene horove u ovoj zemlji. U ime Srpske pravoslavne crkve, 1992. je osnovao crkvene horove u nekoliko gradova Nemačke (Štutgart, Minhen, Nirnberg, Diseldorf, Hamburg…) Par godina po dolasku za Nemačku došlo je do nesporazuma sa nekim sveštenicima, pa je Milosavljević nastavio sam da širi svoju misiju. Neka društva koje je osnovao obeležila su i dve decenije postojanja. Od svakog člana hora uspeo je da izvuče maksimum. Treba napomenuti da je pretežno podučavao one koji nisu imali veliko muzičko obrazovanje. Srpsko rasejanje će zasigurno tek nakon smrti Vladimira Milosavljevića postati svesno koga je izgubilo i kakva je ličnost bio dirigent Milosavljević.
Vladimir je sahranjen u porodičnoj grobnici u rodnom Beogradu. Na večni počinak iz Minhena, na Bogojavljanje iz hrama Svetog Jovana Vladimira su ga ispratili njegovi pevači i prijatelji. Sestra Meri sa članovima svoje porodice se zahvaljuje svima koji su njenog brata iz Minhena ispratili u rodni Beograd. „Nama svima ovde ostaje da čuvamo na njega uspomenu i da se molimo da se njegova liturgija što pre izvede. To je želja svih nas. Kako njegove familije tako i nas Vladinih poštivalaca”, istakli su članovi horova.
