Reditelj, dramski pisac, scenarista i glumac Milan Jelić preminuo je poslednjeg dana februara ove godine, posle kraće bolesti. Ostavio je dubok trag u domaćoj kinematografiji i radio je na brojnim filmovima koji su bili najgledaniji u bioskopima i nebrojeno puta reprizirani na našim najgledanijim televizijama „Rad na određeno vreme”, „Moj tata na određeno vreme”, „Ljubav na seoski način”, Grlom u jagode”….Zajedno sa Predragom Perišićem napisao je scenario za kultni film „Ljubavni život Budimira Trajkovića”, a njegovo delo je i scenario za ostvarenje „Još ovaj put”.
Dobio je brojna jugoslovenska priznanja, a od međunarodnih izdvajao je nagradu za režiju filma „Rad na određeno vreme”, na filmskom festivalu u Avelinu, kada je žirijem predsedavao čuveni scenarista Đuzepe de Santis. Pre dve godine primio je Nagradu za životno delo koju mu je dodelio Udruženje filmskih umetnika Srbije.
Divan oproštaj od velikog Milana Jelića danas je objavljen na FB stranici Beleške o filmu, koji prenosimo u celosti:
„Beograđanin, sticajem okolnosti rođen u Rekovcu, karijeru je započeo na najbolji mogući način, intervjuišući Alfreda Hičkoka kad je bio u Jugoslaviji. Posle dvadesetak uloga na filmu, mahom u ostvarenjima crnog talasa (Tri, Doći i ostati, Roj, Povratak, Delije, Kad budem mrtav i beo, Buđenje pacova, Vrane, Delije, Zaseda, Misterije organizma), prelazi iza kamere.
Filmovi koje je režirao su mahom otpisivani kao treš, ili u najboljem slučaju lagane limunadice (Bubašinter, serijal „Na određeno vreme”, Tigar, Maturanti, Velika frka), ali ako pažljivo posmatramo, uvek se moglo naći nešto iza vica i neki malo dublji sloj od onog što je na površini.
Bio je jedan od najvećih filmskih znalaca u nas, živa enciklopedija, i, po rečima prijatelja koji ga je upoznao, jedan od najprijatnijih i najnormalnijih ljudi iz tog miljea. Zašto je dozvoljeno da jedan takav čovek, intelektualac i umetnik radi samo lakši materijal, odnosno zašto mu nije dozvoljeno išta drugo, je pitanje za mnogo dublju analizu i bojim se da odgovori nisu prijatni.
Neka je večna slava Milanu Jeliću, a mi ćemo se i dalje smejati, prepoznajući i sve ono ne tako smešno u njegovom opusu. Poslednji pozdrav velikom gospodinu”, istaknuto je FB stranici Beleške o filmu
Njegov film „Čudna noć” otvorio je poslednji jugoslovenski filmski festival u Puli. Tada je kao jugoslovenski reditelj, zatvorio rediteljsku beležnicu, a poslednjih godina nameravao je da je ponovo otvori. Najbliži prijatelji su ga znali po nadimku Vikont, jer je potomak grofova i pisaca, Ivana Gundulića i Save Vladislavića.
Foto: FB Beleške o filmu
