Pre tačno 65 godina u Beogradu je 5.4.1958. preminula čuvena srpska književnica i akademik Isidora Sekulić. Sekulićeva je bila prva članica Srpske akademije nauka i umetnosti. Živela je tiho i skromno, skoro asketski, a tako je i otišla. Po njenoj poslednjoj volji upućenoj Srpskoj akademiji nauka i umetnosti sahranjena je na Topčiderskom groblju, u grobu po redu, u čamovom sanduku sa telom uvijenim u beli čaršav. Jedna od najobrazovanijih žena ispraćena je u tišini, bez govora i venaca. Nad njenom humkom je skromni kameni krst.
Rođena je u Mošorinu kod Titela 16. februar 1877. a preminula u Beogradu ( 5. aprila 1958) . Detinjstvo je provela u Zemunu, Rumi i Novom Sadu. Školovala se u Novom Sadu (Viša devojačka škola), Somboru (Srpska preparandija) i Budimpešti (Pedagogijum). Radila je kao nastavnica u Pančevu u Srpskoj višoj devojačkoj školi od 1897. do 1909. godine. Položila je 1898. godine ispit za građanske škole iz francuskog jezika i književnosti. Posle toga radila je u Šapcu (1909-1912) i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine i bila je prvi predsednik Udruženja pisaca Srbije. U Nemačkoj je 1922. godine odbranila doktorat iz oblasti filozofskih nauka. Njena učenica bila je i poznata pesnikinja Desanka Maksimović (1898-1993).
Foto: Vikipeida
Od malih nogu je bila opčinjena knjigom i ispoljila dar za pisanje. Prvi članak „Šta su Srbinu gusle“ objavljen je u „Školskom listu“ 1893. Pisala je pripovetke, putopise, romane, eseje, kritike, prevode…
Govorila je šest jezika. Iza nje su ostala dela Saputnici, Hronika palanačkog groblja, Pisma iz Norveške, Zapisi o mome narodu, Đakon Bogoridične crkve, Njegošu knjiga duboke odanosti…
U svom domu na Topčiderskom brdu, kada je boravila u Beogradu primala je četvrtom goste. Jedan od gostiju bio je akademik Vladeta Jerotić, koji je jedno vreme bio i njen lekar i koji je svoju pristupnu akademsku besedu posvetio Isidorinom duhovnom životu.
Bila je aktivna u mnogim udruženjima. Njene lične stvari (radni sto, fotelja, pisaća mašina…) čuvaju se u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković. Beogradska opština Savski venac, gde je živela poslednjih godina, podigla joj je spomenik i dodeljuje književnu nagradu sa njenim imenom. Bila je jedna od najumnijih žena Srbije pa stoga mnoge škole u Srbiji i ulice u mnogim gradovima nose njeno ime.
