Prva i dugogodišnja predsednica Kola srpskih sestara Sveta Petka iz Štutgarta, lekar, protinica i veliki humanitarac dr. med. Zorka -Zorica Miljević, preminula je avgusta meseca 2007. godine u Štutgartu, u 58.oj godini. Sahranjena je u glavnom gradu nemačke pokrajine Baden-Virtemberg u krugu porodice i rodbine.
Rođena je u pobožnoj porodici u Semberiji, u Bijeljini, u gradu u kome je stekla osnovno i srednje obrazovanje. Studije medicine završila je u Beogradu, odakle je otišla za Hajlbron (nemačka pokrajina Baden-Virtemberg) na specijalizaciju, gde je radila kao hirurg. Po venčanju sa protonamesnikom Slobodanom Miljević, prešla je za Štutgart u kome je živela preko dve decenije sa svojom porodicom blizancima Predragom i Nenadom i sveštenikom Slobodanom Miljević.
Po dobijanju blizanaca posvetila se deci i porodici, da bi kasnije otvorila svoju praksu opšte medicine u Metingenu kraj Eslingena, nadomak Štutgarta.
Poslednje četiri godine svoga života iako je bila mnogo bolesna, protinica je radila, pozitivno zračila i svojim mirnim i veselim glasom hrabrila svoje pacijente, pružajući im istovremeno i medicinsku i moralnu pomoć. Svoj posao je volela i odgovorno ga obavljala i u njemu je ostala verna Hipokrtovoj zakletvi skoro po poslednjeg dana života.
Foto: K: Krstić-Tadić
Upravo zbog njene pozitivne energije, ljubaznosti, dobroti, prirodnosti, lekarskoj etici, privrženosti pravoslavlju i podržavanju Srpske pravoslavne crkve u rasejanju iako u vreme njenog opela u Baden-Virtembergu bila sezona godišnjih odmora u hramu Sabora Srba svetitelja u Štutgartu se na ispraćaju okupilo se nekoliko stotina verniak i građana iz čitave pokrajine BV, kao i iz Srbije i Republike Srpske, da bi odali poslednju počast omiljenoj protinici Zorki – Zorici Miljević.
Tada je opelo držao vladika srednjoevropski Konstantin, uz sveštenike – protonamesnika Bratislav Božović iz Štutgarta, protojereja Branislav Čortanovićki iz Minhena, jereja Ljubomira Zorice iz Ulma, Aleksandra Škorića iz Karlsruea, Slobodana Tijanića iz Fridrihshafena, Milenka Markovića iz Filingen-Šveningena, Jovana Gatarića iz Frajburga, Vidoslava Vujasića i Radomira Koludžića (obojice iz Minhena), kao i đakona Dragoslava Ćorkovića iz Štutgarta. (Danas je raspored sveštenika drugačiji kao i titule, ovde smo preneli stanje iz avgusta 2007. godine).
Opelo je pratio crkvenih hor Sveti knjaz Lazar iz Štutgarta.
Od protinice Zorice Miljević, se oprostio protonamesnik Bratislav Božović naglasivši da je Zorka bila skroman, pošten i pravdoljubiv čovek, koga su krasila sve hrišćanske vrline. „Da ovo nisu samo fraze potvrdiće svi koji su je poznavali”, istakao je Božović i naglasivši da je posebno volela svoju porodicu, veru i posao, kojima je ostala privržena do poslednjeg dana. „Bila verni saputnik oca Slobodana”, naglasio Božović dodavši da je verno pratila i podržavala dok je bogosluživao na čitavoj teritoriji Baden-Virtemberga. On je podvukao da Zoricu od pravoslavlja i njihovoj zajedničkog rada nisu odvukle ni mnogobrojne anonimne pretnje, koje su stizale telefonom. „Sve je podnosila hrabro i dostojanstveno”, rekao je tada Božović.
Posebno se istakla u radu Kola srpskih sestara Sveta Petka, koju je zajedno sa nekoliko žena osnovala 11. maja 1993., na 90-to godišnjicu postojanja Kola srpskih sestara u Srbiji. Zahvaljujući njenom nesebičnom radu, kao i ostalih članica Kola srpskih sestara humanitarna pomoć je odlazila na sve srpske teritorije i svima kojima je trebala, a ponajviše deci. Rukovodstvo Republike Srpske na čelu sa tadašnjim predsednikom RS Draganom Čavićem joj je 2006. godine uručio orden Krst milosrđa za humanitarni rad posebno u toku ratnih godina. Primajući jedno od najviših priznanja RS za hrabra dela, dostignuća i požrtvovanje protinica Miljević se zahvalila istakavši da sve što je uradila, uradila je ispunjavajući zadatak supruge jednog sveštenika, majke, ćerke, pravoslavke. Uvek je isticala pa i tada da su joj u tom radu mnogi pomagali, posebno Srpkinje članice Kola srpskih sestara i da ona kao pojedinac ne bi mogla ništa da uradi, da se nisu udružili i radili zajedno.
Kroz glavne ciljeva Kola srpskih sestara (dobročinstvo, blagolepije (pevanje), dopunski -vaspitni rad sa decom, kursevi za žene, formiranje biblioteke, priprema crkvenih proslava, briga o bolesnim i starim licima… ) Zorica je uz pomoć svojih članica značajno ojačala štutgartsku parohiju, koja je postala uzor mnogim ostalima u rasejanju.
Katarina Krstić-Tadić
