Članice Kola srpskih sestara Sveta Petka iz Štutgarta obeležile su minule nedelje svoju 30 po redu slavu i ujedno proslavile tri decenije postojanja. Slava je, pored lika i dela svoje zaštitnice Svete Petke bila posvećena i preminulim svim članicama, a među njima i prvoj i drugoj predsednici dr. Zorki Miljević i Jagodi Simović.
Pre dve nedelje, osnivač, urednik i novinar portala Rasejanje.info Katarina Krstić Tadić je posetila grob Jagode Simović u Srbiji, pošto nije bila u mogućnosti da prisustvuje sahrani. Tom prilikom je na njenom privatnom FB portalu napisala kratak tekst, koji, po molbi mnogih članica i prisutnih na obeležavanju slave Svete Petke u Štutgartu, prenosimo i na medijski portal. U odvojenom tekstu objavićemo i članak o dr. Zorki Miljević, sa kojom se osnivač medijskoj portala Rasejanje.info takođe lično poznavala i koju je veoma cenila i poštovala.
Draga moja Jagoda,
sada znam i gde je tvoja večna kuća i gde je tvoje rodno mesto, gde si živela kada si boravila u rodnim Rosićima…. Imala sam priliku da upoznam tvoje divne komšije i rodbinu u tvom rodnom mestu, koji su vrlo srdačno i sa puno topline govorili o tebi. Naravno uz suze, jer o takvoj osobi kao što si ti bila, može samo tako da se priča. Bili su, kao i ti, naklonjeni da pomognu, da objasne gde se nalazi tvoj grob, da bez straha otvore vrata nepoznatima pa čak, kako to i dolikuje srpskom domaćinu, da pozovu na kafu i rakiju. Sa toliko topline i tuge ispričaše koliko često si dolazila, šta si sve za njih uradila, koliko ste se međusobno poštovali i voleli i kako tuguju što si prerano otišla… Tugujemo svi mi koji smo te znali, divna Jagodo… Naša crkva u Štutgartu bez tebe deluje prilično neobično, posebno porta, tvoj glas i onaj prozor… prazno je… pa se srce steže od tuge kada se čovek vrati u realnost.
Foto: Rasejanje.info
Nedavno je društvo Morava (iz Štutgarta) obeležilo 25 godina postojanja. Pominjana si svaki čas – što na bini (mnogo se na bini govorilo o tvojim delima), što u sali, jer je tu bilo zaista mnogo ljudi sa kojima si se družila. Beše mi zaista mnogo drago što sam sve te ljude videla – ali stalno sam tražila još jednu osobu, da joj se pohvalim, da ispričam kako se sada odvijaju stvari kod mene, u kakvom sam zanosu i kako imam utisak da više niko ne može da me zaustavi u mojim namerama. Kako sam mnogo toga prebolela i kako su mi tvoji saveti pomogli da budem sada to što jesam. U mojim vrlo teškim trenucima umela si to da osetiš i da me pozoveš, bodriš, kažeš pravu reč… i podigneš i uzdigneš… Biću iskrena, treba mi to i dalje od tebe, draga moja Jagoda…. Takve reči i takva podrška uvek prijaju i uvek su potrebne…
Divno je mesto na kome počivaš, pored svojih najdražih. Jeste bio sumrak i veoma hladan dan.. Bila sam dugo na tom mestu. U početku sam ćutala, posle sam posmatrala prirodu i uživala u njom a onda, onda sam pričala, i pričala i pričala o tebi… toliko da su osobe, koje su bile sa mnom u jednom trenutku rekle da i one imaju utisak da te poznaju… A znaš ti mene kada počnem….
Pozvana sam na slavu tvojih članica Kola srpskih sestara Sveta Petka u Štutgart. Ove godine slava obeležena u čast svih sestara i njenih predsednica. Meni je bilo teško da o tebi pričam u prošlosti… Bilo mi je zaista teško da napišem tekst, onaj In memoriram Jagoda Simović …. Znam da znaš i gde sam ga pisala… i stalno je stizala opomena da treba da ustanem sa trotoara, jeste leto, ali ne treba sedeti na betonu…ne treba toliko tugovati… A ja sam prečesto gledala spoljne zidove onog stana i prozore u kome si stanovala u Štutgartu…. u želi da ću ponovo videti ona dva divna oka… I hvala ti što su ona i dalje uz mene, kao i divne oči mojih najdražih, koji se, kao i ti rano preseliše… Volim te puno! I to baš!
Katarina Krstić-Tadić
