Jedan od najboljih glumaca srpske i jugoslovenske kinematografije, ali i televizije i pozorišta Žarko Laušević preminuo je 15. novembra u Beogradu u 64. godini, posle kratke i teške bolesti. Rođen je 19. januara 1960. godine na Cetinju. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 1982. do 1994. bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Na filmu je debitovao 1982. u „Progonu” Predraga Golubovića. Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima „Savamala” Žike Mitrovića i „Direktan prenos” Darka Bajića, u čijoj se režiji proslavio kao jedan od glavnih likova u TV seriji „Sivi dom” sredinom osamdesetih godina. Već 1987. osvojio je Zlatnu arenu u Puli – za glavnu mušku ulogu u filmu „Oficir s ružom” (1987) Dejana Šorka. Te godine privukao je pažnju i ulogama u filmovima „Dogodilo se na današnji dan” Miroslava Lekića i „Oktoberfest” Dragana Kresoje.
Usledili su „Braća po materi” (19 88) i „Boj na Kosovu” (1989), oba u režiji Zdravka Šotre, „Original falsifikata” (1991) Dragana Kresoje, „Crni bombarder” (1992) Darka Bajića…
Za ulogu u filmu „Bolje od bekstva” (1993) dobio je Gran pri glumačkog festivala u Nišu, upravo u vreme tagičnog događaja u privatnom životu, zbog kojeg je duže odsustvovao iz javnog života. Nakon povratka ponovo je dobio Gran pri na festivalu u Nišu, za ulogu u „Smrdljivoj bajci” (2015) Miroslava Momčilovića.
Foto: Kinoteka.rs
U njegovom opusu su i „Šmeker” (1986) Zorana Amara, „Kaži zašto me ostavi” (1993) Olega Novkovića, „Nož” (1999) Miroslava Lekića, „Ime naroda” (2020) Darka Bajića, „Leto kada sam naučila da letim” (2022) Radivoja Andrića.
Ove jeseni premijerno je prikazan njegov najnoviji film – „Heroji Halijarda” (2023) u režiji Radoša Bajića, ali je za narednu godinu najavljen završetak još dva filma u kojima je igrao Žarko Laušević. Izuzetne kreacije ostvario je i u serijama „Senke nad Balkanom” (2017), „Koreni” (2018), „Državni službenik” (2019-2020), „Aleksandar od Jugoslavije” (2021), „Kalkanski krugovi” (2021), „Vreme zla” (2021).
Dubok trag ostavio je i u pozorištu. Dobio je nagradu Grada teatra Budva i nagradu Zoran Radmilović za naslovnu ulogu u predstavi „Kanjoš Macedonović”, kao i Sterijnu nagradu za glavnu ulogu u predstavi „Sveti Sava”. Žarko Laušević je bio jedan od najtalentovanijih i najboljih glumaca na prostorima bivše Jugoslavije. Sa lakoćom je osvajao srca publike, uvek autentičan i upečatljiv u ulogama različitih žanrova i iz različitih epoha.
Njegova karijera, međutim, obeležena je tragedijom koja se dogodila u leto 1993. u Podgorici, kada su on i njegov brat napadnuti od grupe ljudi u jednom kafiću. Laušević je u samoodbrani usmrtio dvojicu, a ranio jednog mladića. Nakon izdržane kazne zatvora u Crnoj Gori i Srbiji, otišao je u Ameriku. Crnogorski sud je naknadno dosudio produženu kaznu, ali ga je 2011. godine pomilovao tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Krajem te godine izašla je njegova autobiografija „Godina prođe, dan nikad” u koju je pretočio tragične segmente svog života. Usledile su „Druga knjiga”, „Sve prođe, pa i doživotna” i „Padre idiote”. O životu Žarka Lauševića, njegovoj kompleksnoj ličnosti, ali i o jednom teškom vremenu snimljen je dokumentarni film “Lauš” (2014) scenaristkinje i rediteljke Branke Bešević Gajić.
Kinoteka će u decembru prirediti retrospektivu filmova u kojima je igrao Žarko Laušević.
Izvor: Kinoteka
