Na današnji dan pre tačno 210 godina, 5. februara 1814. godine je izašla iz štampe MALA PROSTONARODNA SLAVENO-SERBSKA PЄSNARICA izdana Vukom Stefanovićem, u carstvujuščoj Vijeni.
„Prie osam godina sam čuo u Karlovcima Sremskim (u mestu, gdi sam se я onda, sa юšt nekoliko Serbiяnaca, u blagodeяniю Otca i Pokrovitelьa Muza Serbski nahodio, i gdi sam na moю veliku i nezaboravlьenu žalost poznao, da ima na svietu юšt više nauka, osim našega Psaltira i Časoslova) gdi zahtevaše Gospodin, sadašnьi Arhimandrit, Lukian Mušicki, da mu napišemo, ako koi zna, prosti pesana Serbski, Я sam, istina, onda imao u pameti, različnoga roda pesana, pet puta više, a deset яsnie, nego sad, ali mu ni esam smio ni edne napisati i dati; erbo sam celo mislio da se on črez to podsmeva nama, kao momčadma, koя su po šumi kod svinьa, kod koza, i kod ovaca odrastla”
(Iz Vukovog Predgovora, pisanog 25. januara 1814). Ova knjiga predstavlja prekretnicu u srpskoj književnosti, koju je Vuk nezaustavljivo okrenuo ka narodnom jeziku i narodnom stvaralaštvu. Glavni deo Male prostonarodnje slaveno-serbske pesnarice sačinjavaju lirske pesme, ravno stotina. Izuzimajući tri svatovske, ostale su, skoro sve, ljubavne, i mahom senzualne. Neke su među njima od velike starine.
Izvor :Muzej Vuka i Dositeja
