Povodom gostovanja pisca i kustosa Srpske kuće sa Krfa Ljubomira Saramandića u subotu 2. marta u Nirbergu u crkvenoj sali SPC (Kranichstrasse 4 90425 Nirnberg) prenosimo tekst kolege Radovana Markovića iz redakcije 24.sedam.rs o Sprskoj kući na Krfu. Objavljujemo i fotografije Leposave Relić Davidović iz Hajdeberga, u Nemačkoj.
Već na samom ulazu u Srpsku kuću posetilac će osetiti jedno poštovanje prema srpskim junacima čije izložene fotografije pokazuju sve muke kroz koje su prošli tokom jednog od najtežih pohoda u istoriji ratovanja.
Mitropolit Dimitrije rekao je 1918. da će ostrvo Vido jednoga dana biti srpski Jerusalim. Upravo ovim citatom počinje razgovor sa novinarem 24sedam kustos Srpske kuće u Krfu Ljubomir Saramandić, koji nam kaže da se prema njegovom utisku ove reči slavnog mitropolita sve više obistinjuju. Više od dve decenije dočekuje naše građane, ali i mnogobrojne strance, u Srpskoj kući i objašnjava da se broj posetilaca udesotostručio a posebno mu je drago da je sve više školskih ekskurzija.
Foto: L. Relić-Davidović
Oko 150.000 srpskih vojnika tokom I svetskog rata bilo je prinuđeno da se iz Srbije uputi ka Krfu, pred najvećim silama tadašnje Evrope čije su vojske okružile naše heroje.
Iako je veliki broj njih uspeo da preživi put preko vrleti Albanije i Crne Gore, mnogima je Jonsko more bila poslednja destinacija. Tako su, iznureni od gladi i pešačenja, mnogi od njih završili na ostvu Vido jer se zbog njihovog stanja i zdravstvenih problema sumnjalo da imaju zarazu. Zapravo, umirali su najčešće zbog neuhranjenosti ali i zato što im je organizam bio toliko izmrcvaren da nije mogao da prihvati hranu koju su dobijali.
Vojnike su u početku sahranjivali u plitke grobove ali kada je nestalo mesta odlučeno je da budu odvezeni na otvoreno more gde su njihova tela prepuštena dubinama – plavoj grobnici.
Kustor Saramandić jedan je od ljudi koji najbolje zna čitavu priču o golgoti koju je preživela naša vojska a kaže da sve više naših mladih ljudi posećuje ovo ostrvo i Srpsku kuću kako bi odali počast našim junacima.
Foto. arhiva L. Ralić-Davidović
Samo za poslednjih mesec dana bilo je dvadesetak školskih ekskurzija a novinar 24sedam imao je privilegiju da se nađe u prvoj turističkoj grupi ove godine, pa nas je kustos Saramandić dočekao i na samom ostrvu Vido i u Srpskoj kući.
– Mislim da je važno da oni koji još uvek ne znaju gde će na godišnji odmor, ako se opredele za Krf, treba da znaju da u jednom trenutku posetom Srpskoj kući a posebno ostrvu Vidu, prestaju da budu turisti i postaju hodočasnici – počinje on priču.
– Rečenica koja je meni neka vrsta načela i pokušaja interpretacije ovog istorijskog trenutka napisana je od strane naših velikih književnika Jovana Dučića i Miloša Crnjanskog. Oni su zapisali da je u nacionalnoj istoriji najvrednije ono što je univerzalno, odnosno razumljivo svakom čoveku. I mislim da je ovaj istorijski trenutak upravo takav i jedinstven u istoriji ratovanja. I to je jedan od razloga što je Srpska kuća u ovom trenutku među najbolje ocenjenim muzejima ne samo na Krfu, nego i u čitavoj Grčkoj. Dobrim delom zahvaljujući i ocenama stranaca, što je meni posebno drago – priča Saramandić.
Već na samom ulazu u Srpsku kuću posetilac će osetiti jedno poštovanje prema srpskim junacima čije izložene fotografije pokazuju sve muke kroz koje su prošli tokom jednog od najtežih pohoda u istoriji ratovanja.
Ne može čovek ostati ravnodušan pred fotografijama ratnika-mučenika. Onih koji su mesecima prelazili preko zavejanih planina i kamenjara Crne Gore i Albanije.
Foto: L. Relić-Davidović
Ne može se ostati ravnodušan pred slikom ratnika koji drži dete zamotano u beli ogrtač, a ispod njegovih nogu vidi se visoki sneg kroz koji su se probijali.
Niti pred slikom prvih jedinica pristiglih na Krf, sa sve šajkačama i u staroj srpskoj uniformi. A ni pred najtužnijom – fotografijom umrlih srpskih vojnika koje ubacuju iz čamca u more, njihov poslednji konak.
Oduševljenje stranaca
Kustos Saramandić kaže da su srpski vojnici bili mladići između 15 i 20 godina koji su napuštali svoje ognjište i savladavali tešku prepreku kao što je Albanija, a na kraju su mnogi od njih u dubinama Jonskog mora pronašli svoj kraj.
– Mnogi stranci, verovatno, tu pronalaze i deo svoje nacionalne istorije u ovome. I oni sami se čude kako nisu znali za jedan ovako važan istorijski trenutak – priča on.
Kustos posebno naglašava organizaciju tadašnje srpske države i vojske ali i fotografije koje imate prilike da vidite a na kojima se prikazuju srpski vojnik, oficir, učenik, narodni poslanik.
– Moram da priznam da je i mene iznenadilo to oduševljenje stranaca i šta je to što njih impresionira u Srpskoj kući. I mislim da je to jedna gotovo nestvarna odmerenost, dostojanstvo, disciplina… podatak da ni jedna grana masline nije slomljena, da ni jedna tuča nije zabeležena… i to su neke činjenice i dokumenta koja svedoče o tome, a koje pokušavam da prenesem i mlađim generacijama. To je jedan trenutak u kome smo sebe predstavili u najautentičnijem izdanju. To je naša slika koja je otišla tada u svet, a evo posle 100 godina stranci koji uđu u Srpsku kuću imaju divljenje prema tim dubokim tragovima koje su ostavili naši preci – priča Saramandić.
Najvrednije su emocije
U kući, sem fotografija, mogu se videti i razni drugi predmeti poput uniformi, oružja, ličnih predmeta, vojnih mapa…
– Prvu muzejsku postavku je priredio čuveni general Milorad Prelević 1993. godine i većina predmeta su prilozi potomaka, odnosno originalni izuzev nekih uniformi. Na kraju sezone dolaze kolege iz drugih muzeja na Krfu i postavljaju pitanje šta je najvrednije, misleći verovatno na neku materijalnu vrednost ili poznatu ličnost vlasnika predmeta. Pokušavam da im odgovorim na to pitanje da su u Srpskoj kući najvrednije emocije. I da jedan, naizgled, bezvredan predmet koji može da bude neka požutela fotografija ili pismo, razglednica… ukoliko pokrene emociju ona ima svoju vrednost. I to je, čini mi se, svrha postojanja Srpske kuće. Da pokrene emociju koja se u najdubljem smislu osete na ostrvu Vidu – izjavio je Saramandić i dodao da je to prostor u kome se iz osećaja duga i dužnosti prema precima stvara jedna snaga i nadahnuće sa kojima se hvatamo u koštac sa problemima.
– To je posebno važno kod mladih ljudi koji imaju između 15 i 17 godina kada imaju jedan prirodan otpor prema autoritetima i jako teško prihvataju neka načela profesora, roditelja i države koji im se nameću. Ali u trenucima prisustva na jednom ovakvom mestu dožive neku vrstu katarze i neretko mi na kraju hodočašća priđu i kažu da tek sada vide koliko su puni umišljenih problema. Svi mi imamo neki osećaj da je nama neko nešto dužan, a mislim da je ovo jedno mesto koje pruža priliku za jedan preokret u doživljaju sveta – kaže on.
Saramandić dodaje da je jako teško tumačiti reči onih koji nisu na ovom svetu, ali ako bi se usudio da pokuša da protumači šta bi bila poruka naših preminulih ratnika danas, onda bi glasila:
– Pravi život počinje u trenutku kada se hrabro hvatamo u koštac sa problemima, kada savladavamo prepreke, kada se solidarišemo jedni sa drugima a sve ostalo je imitacija života i životarenje. To je jedna snažna, mirnodopska poruka, posle 100 godinu koju jedan mlad čovek dobro razume kada dođe na ovakva mesta – objasnio je Saramandić.
Kustos Saramandić kaže da je najbolje da posetioci dolaze u Srpsku kuću od 1. aprila pa do kraja godine, kao i da je bi trebalo prvo doći u ovu instituciju, gde on posetiocima svojom pričom daje uvod u posetu spomen-obeležju na ostrvu Vido.
– Pozivam sve posetioce da dođu prvo u Srpsku kuću i ja ću im dati neke praktične informacije pre svega koje se tiču odlaska na ostrvo Vido. Od 1. juna do kraja septembra stalno je otvoren mauzolej od 10 do 15 časova, a Srpska kuća od 9 do 14 časova. Ukoliko je poseta van radnog vremena, važno je da se jave na telefon ili mejl a mi pokušavamo svima da izađemo u susret – rekao je on.
Izvor: https://24sedam.rs
https://24sedam.rs/drustvo/vesti/222620/srpska-kuca-u-krfu/vest
