Nastanak prvih razglednica vezuje se za Parisku izložbu 1889. godine, na kojoj je bio predstavljen Ajfelov toranj. Domaća, ali i strana literatura pominje ime geodetskog oficira Petra Manojlovića, koji je 6/17 maja 1871, god. iz Beča poslao u Sombor prvu štampanu razglednicu. Međutim, razglednice su privatna inicijativa i njihova pojava nije vezana za određen datum, niti za zvaničnu odluku državnih organa. Podatak ko je dizajnirao, odštampao i poslao prvu razglednicu ostao je sporan do danas.
Foto: Istorijski arhiv Beograda
Prve razglednice u Srbiji nastale su 1895. godine, kada ih je objavila knjižara Velimira Valožića u Beogradu, sa motivima Pogled na Kalemegdan sa Save, Pozorište i novi konak. Srpski fotograf Milan Jovanović (Vršac, 1863 – Beograd, 1944) zaslužan je za najvrednije serije beogradskih razglednica. Međutim, za prvu pionirsku (najstrariju) beogradsku razglednicu ipak možemo uzeti onu sa motivom nekadašnjeg hotela Žirovni venac, a koja je do sada u nekoliko navrata viđana na stranim aukcijama. Jedna, ako ne i najstarija od njih je putovala 29. aprila 1890. godine iz Beograda za Beč i ona se nalazi u privatnoj zbirci Borisa Belingara (Kasina). Takve razglednice su se štampale i u Evropi u drugoj polovini XIX veka, a jedna od njihovih karakteristika je mali deo koji zauzima crtež na aversnoj strani razglednice.
Posle Prvog svetskog rata razglednice izdaje veliki broj izdavača, neki od ranijih nastavljaju sa radom, ali se pojavljuju i novi. Neki od izdavača iz tog perioda su knjižare Mite Stajića, Gece Kona, Rajkovića i Ćukovića. Među prvim firmama koje su izdavale serije razglednica od 1919. do 1929. godine su „Lj. Paler”, Umetnička galerija Beograd, Aero-klub SHS, „Grafija”. Na razglednicama raznih izdavača javljaju se snimci Beograda iz aviona. I dalje dominiraju objekti, pogled na grad sa reke, Beogradska tvrđava, kao i prostorne celine.
Izvor: Istorijski arhiv Beograda
