Miroslav Čangalović je bio srpski operski i koncertni pevač, bas, jedno je od najvećih imena u istoriji srpske muzičke umetnosti. Rođen je 3. marta 1921. u Glamoču, daleko od muzičkih centara. Usled ratnog kovitlaca koji je pogodio njegovu generaciju nije mogao da dobije uobičajeno muzičko školovanje. Međutim, zahvaljujući svom prirodnom talentu, nastupima u omladinskim kulturnim društvima i kraćem privatnom školovanju kod poznate operske umetnice Zdenke Zikove, Čangalović se već prvih posleratnih godina formirao u pevača izuzetnog formata. Preduzimljiva uprava Beogradske opere i njen direktor Oskar Danon shvatili su da je njihov novi član sposoban da kreira vodeće basovske likove operske literature. To su iskoristili da na repertoar stave do tada ređe izvođene opere Modesta Musorgskog i drugih ruskih kompozitora. Te opere u kojima je briljirao Čangalović dobro su prihvaćene u našoj sredini, kojoj su likovi ruske istorije bliski zahvaljujući srodnosti naših slovenskih naroda.
Međutim, i evropska muzička javnost bila je zainteresovana za operske bisere ruske muzike, prvenstveno zahvaljujući Fjodoru Šaljapinu, koji je u međuratnom periodu kao postrevolucionarni emigrant pevao u zapadnoevropskim i američkim operama. Mnogi od umetnika iz zapadnoevropskih zemalja teže su se uživljavali u rusku psihologiju, za razliku od naših. Pošto je tadašnji SSSR i Evropu tada delila gvozdena politička zavesa, Beogradska opera bila je najpogodniji ansambl za prezentaciju ruskih opera na Zapadu. Posebno jer je njen član bio Miroslav Čangalović, bas šaljapinovskog formata.
Imao je teško detinjstvo, jer je rano ostao bez roditelja – majka mu je umrla na porođaju, a otac kada je imao svega devet godina.
– Iako se to može okarakterisati kao nekakvo teško detinjstvo, ipak je ono dragoceni doživljaj i dragoceni materijal koji me je posle formirao i kao čoveka – ne u smislu umetnik takvog i takvog ranga, nego kao običnog, svakodnevnog čoveka koji živi poput svih običnih ljudi, koji razume obične ljude i njihove muke, dakle sve ono što me čini onim što ja po nekakvom opredeljenju i hoću da budem. A, to je da sam običan čovek! Ni veliki ni mali, ni kako već stavljaju u neke rafove, već najobičniji čovek kome je sticajem prilika priroda podarila – rekao je Čangalović u intervjuu za TV Novosti još davne 1975. godine.
Zahvaljujući prijateljstvu sa porodicom Dušana Trbojevića, istaknutog srpskog pijaniste i kompozitora, upoznaje se sa pevanjem i koncertnim muziciranjem. Svoj operski debi je imao godine 1946, u beogradskom Narodnom pozorištu, ulogom tamničara u Pučinijevoj operi Toska.
Kažu da ko jednom stane na scenu, teško sa nje silazi. Tako je bilo i sa Miroslavom, finim mladićem iz Glamoča. Došao je u Beograd i uspeo da ga osvoji svojim glasom, a ubrzo je postao jedan od najznačajnijih vokalnih umetnika u istoriji srpske muzike.
Čangalovićev operski repertoar je obuhvatao više od 90 uloga u kojima se isticao raskošnim glasom, dramskom snagom i doživljenom interpretacijom. Njegove najslavnije uloge su, na prvom mjestu, uloga Borisa Godunova, iz istoimene opere Musorgskog, i uloga Dosifeja, iz opere Hovanščina, istog kompozitora. Mnogi muzički kritičari smatraju ga, posle Šaljapina, najboljim Borisom Godunovim. Slede uloge Don Kihota (Masneov Don Kihot), Končaka i Galickog (Borodinov Knez Igor), Mefista (Gunoov Faust), Filipa Drugog (Verdijev Don Karlos), Figara (Mocartova Figarova ženidba), Kučobeja (Mazepa Čajkovskog), Ivana Groznog (Pskovitjanka Rimskog Korsakova), Mitke (Konjovićeva Koštana), i druge.
Njegov koncertni repertoar je obuhvatao ukupno 520 kompozicija, i to solo pesama, ciklusa pesama, kantata i oratorijuma, čiji je veliki deo sačinjavalo premijerno izvođenje mnogih dela jugoslovenskih kompozitora. Koncertna karijera Čangalovića trajala je više od 40 godina i sastavljena je od oko 3.000 koncerata na održanih teritoriji bivše Jugoslavije i oko 160 koncerata širom sveta.
Publika ga je volela, kolege su ga poštovale i uvažavale, a njegov moćni glas ostaće zauvek upamćen među ljubiteljima operske umetnosti.
Bio je sinonim za operu i svojim glasom ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti. Retko smo u prilici da makar malo ispravimo nepravdu prema prošlosti, ali je mnogo važnije od toga da čuvamo sećanje. Čangalović je bio veliki solista i umetnik. Čak i onima koji nisu znali šta je opera, bilo je poznato ko je Miroslav Čangalović
Preminuo je 1. oktobra 1999. godine u Beogradu, a urna s njegovim posmrtnim ostacima preneta je u Aleju zaslužnih građana čak trinaest godina kasnije.
Izvor: FB Rojalistički klub
