U svetu se 8. mart obeležava kao dan sećanja kada su žene podigle glas i pokušale da se izbore za ravnopravnost polova.
Tatjana Hot, koordinatorka za nastavu na srpskom jeziku u nemačkim pokrajinama Bavarska i Baden-Vitemberga, kao i u Madridu u Španiji, i Moskvi u Rusiji, je svim damama čestitala 8. mart. „Običaj da se na ovaj bitan istorijski dan damama poklanjaju čestitke i cveće, ali i lepe reči, ostao je i do danas, a nije izostao ni u dopunskim školama na srpskom jeziku u inostranstvu. Ovaj dan je najpre dan majki, dan zahvalnosti za svaku od vas, jer nema ni deteta ni sveta, ni prosperiteta ni napretka, dok ga ne iznedri majka“, poručila je Tatjana Hot.
Učenici dopunskih škola na srpskom jeziku koje organizuje Ministarstvo prosvete Republike Srbije, u okviru nastavnih i vannastavnih aktivnosti, upoznali su se sa činjenicama vezanim za Međunarodni dan žena, razgovarali o ženama koje su menjale svet, a pogotovo Srpkinjama koje su se isticale u nacionalnoj istoriji. Sa osmehom na licima su slušali prigodnu muziku, obrađivali pesme poznatih srpskih pesnika, pisali sastave na temu Moja mama i crtali portrete majki.
Foto: Srpska škola u Bavarskoj
Praveći osmomartovske čestitke za mame, ali i za bake i druge omiljene ženske osobe, učenici i nastavnice iz jedanaest bavarskih gradova, Tatjana Hot, Maja Trifunović, Gordana Budiša, Aleksandra Cvetković, Dajana Luković, Dragana Uzelac, Branka Stanojević i Ivana Đurić, kao i Katarina Marković iz Španije i Tatjana Beranović iz Rusije, su pokazali kreativnost na delu. Na čestitkama se našlo šareno cveće, srca, stihovi pesama, ukrašena slova, buketi od papira, usput ubrane ljubičice, lizalice i slatkiši- baš sve ono što mame vole i baš sve pravo iz srca svakog deteta, srca koje kuca u maminom, baš kao u pesmi Dragana Lukića.
Nastavnica Aleksandra Cvetković iz Ingolštata je organizovala osmomartovsku priredbu i prenela svoje utiske: „U toku priredbe organizovana je igra gde su učenicima vezivane oči, a majke su stajale u krugu i dete je trebalo po dodiru da prepozna svoju majku. Kasnije su se uloge zamenile te su mame prepoznavale svoju decu. Igra je bila izuzetno zanimljiva, ali i nepredvidljiva. Zatim je usledilo kratko izlaganje učenika kako oni doživaljavaju svoju majku. Neki od učenika su opisivali ličnost svoje majke, dok su neki zaključili da se mame brzo ljute kada oni ne urade domaće zadatke, na šta su se mame nasmejale i u odbranu izjavile da to rade za njihovo dobro. Učenici su bili vredni i marljivi te su mamama, kako ih trenutno prati duh proleća, napravili bubamare, žabice i leptiriće, narukvice sa posvetama. Nakon priredbe mame i deca iskoristili su priliku da se počaste slatkišima i svi smo uživali u lepom raspoloženju”.
Lepo raspoloženje je vladalo u svim bavarskim gradovima gde se odvija nastava na srpskom jeziku. Zahvalnost, lepa reč, ljubav, poštovanje- sve je dato mamama na dar i davaće se, ne samo Osmog marta, već i svakog drugog dana.
