Zdanje u kojem se danas nalazi Muzej Vuka i Dositeja jedno je od najstarijih u Beogradu. Prema pisanju Politike od pre 115 godina, zgrada nekadašnjeg Dositejevog liceja i tada je smatrana veoma starom: „Od kuća, zaostalih iz turskoga doba, osim ove, postoje u Beogradu još samo Kasacija, Brzakova kuća preko puta Saborne crkve, Knez-Milošev letnji konak u Topčideru i jedna kuća u Evrejskoj mahali. Sve je druge tragove toga doba zbrisala regulacija i doba preporođaja oslobođenoga Beograda”.
Novinar Politike potpisan kao B. nastavlja svoj članak pričom o jednom od najstarijih gnezda rode u tadašnjem Beogradu: „Da bi tradicija ove kuće dobila još zanimljiviji kolorit, vezala je za nju svoj boravak u srpskoj prestonici i jedna familija roda, koja tu, na jednome visokome odžaku, već decenije i decenije boravi, ustupajući svoje gnezdo sve novim i novim pokoljenjima, koja se tu rađaju. Rode su se već iselile iz Beograda i retko ga sad posećuju, izuzimajući po gde i gde kad, što sleću u Makiš. Tišma (vreva) jedne prestonice, zvrjanje fijakera i tramvaja, huktanje fabričkih odžaka, ne godi njenome mirnome porodičnome životu. I usprkos tome, porodica te rode, kako se još za vreme Turaka naselila na odžaku ove škole, verno ga čuva. Ovoga leta samo, jedan silan vihor, srušio je sa odžaka gnezdo rodino, te ko zna hoće li idućega proleća doći”. (Politika, br 1661, str 2, 1. septembar 1908)
Duga povest ovog zdanja tako je dopunjena i pričom o jednom od najstarijih gnezda roda u Beogradu i njegovoj zlehudoj sudbini. Da se priča tu ne bi završila potrudio se fotograf koji je početkom XX veka uslikao nekadanji Dositejev licej sa sve golemim rodinim gnezdom na jednom od dimnjaka. Na fotografiji se mogu videti i ondašnji njegovi „stanari”.
Izvor: Muzej Vuka i Dositeja
Foto: Muzej Vuka i Dositeja
