Srbi redovno posećuju Srpsko vojničko groblje

Srbi iz Štutgarta uglavnom organizovano posećuju spomenik i vojničko groblje u Ulmu. Sveštenik Srpske pravoslavne crkve iz Ulma Ljubomir Zorica dva puta godišnje održava parastos. Jedan od događaja, koji bi trebao da ostane zapisan u analima srpskog rasejanja je i veliko okupljanje pred sam kraj prošle godine. Članovi i prijatelja Društva za čuvanje spomenika oslobodilačkih ratova do 1918. godine, povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata, u saradnji sa protojerejima Ljubomirom Zoricom iz Ulma i Bratislavom Božovićem iz Štutgarta, poklonili su se senima naših vojnika, koji su sahranjeni na groblju u Ulmu. Posle parastosa, koji služen za 142 srpska vojnika, pomen je odat i poginulima na rumunskom i ruskom groblju. Zastavu, kopiju one sa proboja Solunskog fronta nosio je Dejan Lekić iz Gepingena, dok je venac položio Dobrivoje Simić iz Štutgarta.

Kod spomenika srpskim vojnicima sveću je upalio Dragan Milaković, kod ruskog (spomenika) Nebojša Antić, a kod rumunskog Saša Stevanović. Pesmu Jovana Jovanovića Zmaja Svetli grobovi govorile su učenice Dopunske škole iz Štutgarta Nada Jagodić i Ana Đekanović. Dečiji hor srpske škole iz Štutgarta otpevao je pesmu Tamo daleko. Za taj mali, ali dirljivi program prisutni su se posebno zahvalili tadašnjoj nastavnici srpske škole u Štutgartu Biljani Petrović. Na groblju o Prvom svetskom ratu i proboju Solunskog fronta, golgoti prelaska Albanije, o ponosnom srpskom rodu,  pravi čas istorije održao je Dobrivoje Doce Simić.

Posle parastosa, kako dolikuje srpskom običaju, prisutni su otišli u hram Svetih besrebrenika[1] Kozme i Damjana u Ulmu, gde su vredne ruke Kola srpskih sestara spremile posluženje za sve prisutne. „Sto godina od završetka Velikog rata je u Ulmu obeleženo na dostojanstven način. Posebno je bilo lepo videti da je došlo puno mladih, koji će ubuduće nastaviti našu tradiciju obilaska srpskih spomenika i čuvati ih”, istakao je Dobrivoje Doca Simić. Za Veru Gregović, velikog patriotu iz Štutgarta, ovaj događaj je bio bitan jer „naši koreni i naš ponosni srpski narod ne sme se zaboraviti, gde god mi živeli“.

[1] Besrebrenik je jedna od titula pravoslavnih svetitelja. Vikipedija objašnjava da se radi o hrišćanima, proslavljenim svojom korisnošću i odricanjem od zemaljskog bogatstva zarad vere. Često su posedovali dar isceljenja, ne uzimajući platu za svoj trud