Štajerska zajednica Srba uputila pismo u kome ističe da Maribor ima Beogradsku ulicu


„Nije normalno da Beograd ima Hrvatsku, Zagorsku, Zagrebačku ili Zadarsku ulicu, da imamo imena ulica koja su iz sredina gde se zatire sve što podseća na srpstvo. Zato ćemo nastaviti da menjamo imena svih ulica koje nose naziv po onima koji više nemaju veze sa Srbijom, kao i po sredinama u kojima bilo šta što dolazi iz Srbije nije dobrodošlo“, reči su zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića, od pre neki dan, kada je objasnio poslednju ideju beogradskih čelnika da se u glavnom gradu Srbije, izmene nazivi svih ulica vezanih za gradove, predele i druge geografske pojmove sa prostora bivše Jugoslavije.

Pre toj ideji u Beogradu više neće biti imena za ulice Porečku, Hvarsku, Hrvatsku i Zeničku, na Paliluli,  zatim Splitsku, Podravsku, Bjelovarsku i Mursku na Voždovcu, Šibeničku, Ljubljansku, Bledsku, Bosansku i Mariborsku na Zvezdari, Celjsku ulicu na Vračaru, Lopudsku na Savskom vencu. Prethodnih godina Zadarska ulica preimenovana je u Dobrice Ćosića, Zagrebačka u Koče Popovića, Travnička u Milorada Ekmečića, Pohorska u General Ždanovu. Beogradske gradske vlasti su i mišljenja da treba promeniti imena i Sarajevske i Mostarske ulice na Savskom vencu.

Rade Bakrečević
Foto: arhiva stajerska.eu

Rade Bakračević, predsednik Srpskog kulturnog društva Štajerska zajednica iz Maribora, uputio je otvoreno pismo gradonačelniku Beograda povodom informacije o promeni imena nekoliko ulica u srpskoj prestonici, među kojima je i Mariborska ulica, ističući da u Mariboru postoji Beogradska ulica.

„Poštovani gradonačelniče Beograda i svi ostali, koji donosite istorijske odluke za dobro žitelja Srba i ostalih državljana naše Matice. Samo da vas obavestim da u Mariboru postoji Beogradska ulica, mada ste Vi napisali da ne postoji!“, naveo je u pismu Rade Bakračević izražavajući iznenađenje da predstavnici Beograda žele da promene ime Mariborskoj ulici u Beogradu.  On naglašava da u tom gradu živi već 60 godina, kao i da u Mariboru živi oko 8.000 Srba. „Imamo i svoju crkvu Ćirila i Metodija, koju smo podigli u ovom sadašnjem vremenu. Pre 15. godina u Mariboru smo među prvima u Sloveniji organizovali učenje srpskog jezika“, naglasio je Rade Bakračević.

Maribor je godinama bio pobratimljen sa Kraljevom, a posle raspada Jugoslavije, pre 15. godina ponovo je, kaže, uspostavljen bratski i prijateljski odnos dva grada, Maribora i Kraljeva.

Prema njegovim rečima, Srbe koji žive u slovenačkoj pokrajini Štajerskoj, Slovenci su uvek primali sa dobrodošlicom. Te odnose, Srbi u slovenačkoj Štajerskoj ne žele da se kvari, a već se, kako navodi u pismu, čuju negativni odgovori pojedinih Mariborčana, koji predlažu da se, zauzvrat, preimenuje Beogradska ulica u Mariboru.