„Mnogo nam je hladno za spavanje” – pomozimo da ne dočekaju zimu u ruiniranoj kući!

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokrenula je novu akciju – pomoć za porodicu Zorana Filimonovića da svojoj deci, kao i deci svog preminulog brata obezbedi siguran dom. Žele da ostanu  na svom imanju, u svom selu, u svojoj kući. Prenostimo tekst HO Srbi za Srbe:

Uprkos krvavom radu, splet tragičnih okolnosti sprečio je Zorana Filimonovića da deci obezbedi bolje uslove za život. Danas u selu Muhovo na Goliji brine o petoro svoje i dvoje dece pokojnog brata. Žive u par vlažnih sobica u ruiniranoj kući i prinuđeni su da traže pomoć!

 Zoran se oženio tek u četrdesetim godinama. U njegovo selo, 30-ak kilometara od Novog Pazara, devojke iz Srbije nisu ni pomišljale da dođu. Zato je ženu Špresu našao u okolini Skadra, njoj nije smetalo da se preseli u udaljeno planinsko selo.

 „Dok mi je brat bio živ, imali smo 20-30 grla stoke, radili smo poljoprivredu. Mnogo toga je vukao, a uz nas bili su i roditelji. Međutim, za kratko vreme pre par godina najpre su poumirali otac i majka, a onda sam izgubio i brata. Sudbina se poigrala sa mnom i nekako nisam uspeo da se snađem u svemu tome” – započinje priču domaćin Zoran.

Iako radi kao pomoćni radnik u školi, drže nešto krava i obrađuju zemlju, žive teško i grčevito se bore da prehrane dečicu. Za završetak kuće ne postoje izgledi da će uskoro imati sredstava. Na garave zidove, buđ po sobama i hladne noći trenutno su, pored Zorana i Šprese, osuđeni Ivana (7), Milodarka (6), Ivan (5), Milica (4), Martin (3), kao i Zoranova snaja Divna sa Nikolom (19) i Nikolinom (17). „Uslovi su stvarno surovi. Zime ovde dugo traju i zbog snega smo često odsečeni od sveta. Ivana nam je đak prvak i morala je zimus da se probija kroz smetove veće od nje” – kaže majka Špresa.

Do njihove nikada završene kuće stiže se preko starog drvenog mostića. Okružuje ih zaista prelepa priroda. I dok se čuje žubor seoskog potoka, saznajemo za još jednu neverovatnu informaciju – da njih sedmoro spava u jednoj sobi na dva raspala kauča i jednom dušeku. Nemaju dovoljno prostora i ormara, pa i odeću moraju da drže po podu.

U kuću se ulazi kroz vrata na kojima je polomljeno staklo, pa moraju da ih krpe starom jaknom. Do dnevne sobe se stiže „gurkom”, pošto je kvaka na starim vratima opala, a za stolom se sedi na raspalim stolicama sa kojih, čim se dotaknu, otpadaju delovi.

„Mnogo nam je hladno za spavanje” – dodaju deca.

Ipak, kažu i da im je mnogo lepo tu i da nikud ne bi išli. Dane provode u igri po livadi. Najživahnija je mala Milica koja u šali kaže: „Ja ne idem, ja trčim.” Njena najstarija sestra Nikolina ide u Saobraćajnu školu u Novom Pazaru i odličan je đak.

Red je došao na Humanitarnu organizaciju Srbi za Srbe da pokuša ovoj namučenoj porodici da obezbedi što veću pomoć:

„Teška srca odlučili smo da se obratimo za pomoć. Najbitnije nam je da sredimo kuću, da se deca malo rasterete briga. Trenutno su zaista nehumani uslovi. Zamisao je da završimo prizemlje gde bismo prešli nas sedmoro, a ovaj sprat da ostane Divni i njenoj deci. Želja nam je dobijemo bar dve sobe gde bi deca mogla na miru da uče i gde bismo svi imali da spavamo” – preneo nam je Zoran.

Pozivamo sve dobre ljude da svojim donacijama podrže akciju naše organizacije s ciljem da ispunimo san najmlađih Filimonovića da dobiju tople sobe! Način, na koji se može pomoći porodici Filimonović se nalazi na ovom linku.