Radoslav Beguš ceo život posvetio folkloru


Veliki ljubitelj i strasni igrač srpskih narodnih igara Radoslav Raša Beguš rodom iz Kragujevca već nekoliko godina je ponovo u Štutgartu. Nekadašnji igrač, a današnji koreograf i umetnički rukovodilac ističe da je upravo zahvaljujući folkloru obišao mnoge države i kontinente i da je folklor za njega sve, njegov stil življenja, zahvaljujući kome je upoznao kulturu i baštinu svoga naroda.

Prve korake u folkloru napravio je kao petogodišnji dečak u ansamblu Abrašević iz Kragujevca. Danas je to Centar za negovanje tradicije kulture Abrašević -Kragujevac. U svom matičnom društvu prošao je sve selekcije od dečijeg, pionirskog ansambla, preko solista do omladinskog, pa drugog ansambla i na kraju prvog ansambla. 1982. godine je kao solista i član prvog ansambla KUD Abraševića postao svetski prvak u francuskom gradu Dižon. To je, kako ističe, najveći uspeh koji je i on i jedno društvo, postiglo.

Kasnije ga je put odveo do pripremnog ansambla KUD Kolo iz Beograda, za koji je igrao jedno vreme, dok nije upisao Vojnu akademiju. Po završetku akademije otišao je na službu u vpjni garnizon i u Vršcu je bio do 1993. dok nije otišao za Nemačku. U Nemačkoj je bio umetnički rukovodilac KUD Ljuba Nenadović iz Hajdelberga. Vrlo brzo započeo je saradnju i sa igračima iz Karlsruea, sa kojima je osvojio prvo mesto na smotri folklora u Nemačkoj. Nakon toga prelazi za Štutgart, gde počinje da podučava igrače Srpsko nemačkog i sportskog kluba Sloga (Cufenhauzen) iz Štutgarta. Sa društvom Sloga je postigao najbolje rezultate – bili su više puta prvaci Nemačke i Evrope i osvojili su mnoga folklorna priznanja u nemačkoj pokrajini Baden-Virtembergu.

Foto: arhiva R. Beguš

Napušta Nemačku i odlazi za Australiju, na mesto direktora umetničkog ansambla Srpske narodne odbrane u Sidneju. Mesto ga nije držalo pa se nakon tri godine vratio se u rodni Kragujevac. Tamo je vodio prvi ansambl svog Abraševića. „Za to vreme postavio sam četiri koreografije, Šokačke igre, Graovsko oro, čobanska nadigravanja Trojno i Vesele šopske igre. Mnogo mi je drago što se te koreografije ostale kao trajni zapis u društvu gde sam ponikao kao dečak”.

Istraživački duh i želja da se susretne sa novim kulturama ga je odvela put Rusije. U Moskvi je bio stručni saradnik balkanskih igara u osnovnoj i srednjoj baletskoj školi Školni godi.To je škola, koja školuje igrače klasičnog baleta i nacionalnih igara sveta. Njegov rad i profesionalnost su bila odlična preporuka za dalji rad u državnom ansamblu Rusije u čuvenom Moisev u Moskvi. Njihovim solistima je postavio koreografiju Šaljivu igru iz Srbije. „Takodje ansambl Skolni godi na svom repertoaru izvodi moju koreografiju Graovsko oro. Veoma mi je drago da smo i dan danas ostali u kontaktu i da dalje sarađujemo. Kruna moga rada u Rusiji je 9 odlikovanja i ordena koja sam dobio od Ruske federacije. Jedno odlikovanje imam i iz Srbije, od Karađerđevića za izuzetan rad na polju čuvanja tradicije i kulture”, dodao je Radoslav Raša Beguš.

Beguš i direktorka državnog ansambla Moisev Elena Šerbakova

Trenutno je ponovo angažovan u društvu Sloga iz Nemačke, sa kojima se sarađivao po ponovnom dolasku za Nemačku. Jedno vreme je bio angažovan i kod SKUD Nikola Tesla u Frajburgu. Uvek ističe da je imao ludu sreću da je od samog počinjanja bavljenjem folklora oko sebe imao vrlo kvalitetne ljude od kojih je dosta učio. Takođe naglašava da je upravo zahvaljujući folkloru mnogo putovao, upoznavao druge kulture i da je presrećan što se bavi najlepšim poslom na svetu.

U slobodno vreme rado se bavi šivenjem narodne nošnje, sprema razne aplikacije a posebno je ponosan na oglavke za svoju koreografiju Graovsko oro. Kaže da je za 14 oglavaka utrošio 720 sati ručnog rada.

Želja mu je da svim ansamblima jednoga društva u Nemačkoj ima celovečernje koncerte za Nemce i druge narode u raznim pozorištima. Voleo bi da ovi vide i dožive, kroz pesmu i igru, koje su prave vrednosti i tradicija naroda iz koga potiče. Takođe bi voleo da saradnja sa nemačkim institucijama i folklornim društvima bude na zavidnom nivou.