Ispred humski sprskih ratnika iz Prvog svetskog rata zatraženo pred francuskim političarima povlačenje priznanja Kosovo od francuske strane
U narodu se kaže da je Vidovdan praznik i dan kada se sve vidi. Da i u stvarnosti tako može da bude pokazuje i srpska zajednica u Francuskoj koja je, na dan obeležavanja ovoga praznika, po prvi put pozvala i prijatelje Francuze političare, javne ličnosti, generale, istoričare… ne samo da podržavaju francusko-srpsko prijateljstvo, razumeju srpsku istoriju već i da se o mnogim teškim periodima sprske istorije piše u francuskoj javnosti a posebno u francuskim udžbenicima u školama. Veliku zahvalnost toj inicijativi Srbi duguju svom sunarodniku Davidu Jakovljeviću iz Pariza, osnivaču francuskog udruženja Deca Jasenovca, koji je i potpredsednik Saveza Srba Francuske.
Foto: Savez Srba Francuske
Francusko udruženje Deca Jasenovca je pokrenulo inicijativu da se o zločinima načinjenim nad srpskom decom u ustaškim dečijim logorima u Drugom svetskom ratu uči u francuskim školama. I upravo osobe koje su podržale rad udruženja Deca Jasenovca ne samo da su bile na obeležavanju ovog velikog srpskog praznika i odavale počast i poštu svim palim srpskim borcima već su i dali potvrdu da će učiniti sve da se u Francuskoj uči o zločinima počinjenim nad Srbija. Među prijateljima srpskog naroda na Srpskom vojnom groblju pored velikog broja predstavnika srpskog rasejanja bili su Žan Lan Lakapel (francuski poslanik u Evropskom parlamentu, čiji je pradeda Gustav Lakapel dobio orden Svetog Save i medalju upravo od kralja Petra prvog Karađorđevića), zatim pukovnik vrlo dobro poznat srpskoj javnosti, Žak Ogar (zahvaljujući kome su Srbi i opstali na Kosovu nakon dolaska KFOR trupa na Kosovo i Metohiju) i Jael Menaš, predsednica grupe Prijateljstvo Francuske i Srbije u francuskom parlamentu (u kome se nalaze predstavnici svih političkih partija u Francuskoj)…
Ovogodišnje obeležavanje Vidovdana u Parizu pored pomena i odavanje pošte svim palim Srbima od Kosovskog boja pa na ovamo bila je ujedno i podrška Srbima na Kosovu i Metohiji da uprkos svim pritiscima opstanu i ostanu na srpskoj svetoj zemlji. I ove godine ovu manifestaciju su podržali učenici Srpske dopunske škole koji su došli u velikom broju predvođeni koordinatorkom Blaženkom Trivunčić, predstavnici srpskih udruženja iz Pariza, crkvenih opština u Parizu sa okolinom i mnogobrojnih građana.
Nakon ceremonije podizanja zastava prikazan je snimak dolaska članova Moto udruženja Sveti Lazar iz Pariza, čija je slava društva upravo Vidovdan. Prota Nikola sa Simplona i đakon Nenad iz crkve Svete Petke na Bondiju su održali pomen svim palim borcima. Oni su prezali i kolač, koji je za ovu priliku pripremila Nataša Stanković, čiji pradeda upravo počiva na ovom vojnom groblju kod Pariza. Divan prizor pored učenika Srpske dopunske škole priredili su mladići udruženja Biseri iz Dransija kod Pariza koji su došli obučeni u sprsku vojnu uniformu iz Prvog svetskog rata.
Potpredsednik Saveza Srba u Francuskoj David Jakovljević, koji je bio i glavni koordinator ove Vidovdanske svečanosti u Parizu se toplo zahvalio svima na dolasku, na podršci koju srpski narod u rasejanju daje svojoj braći na Kosovu i Metohiji a mladima na negovanju tradicije i kulture svoga naroda. On je takođe govorio o povezanosti Srbima sa drugim narodima ali i o potrebi da svet sazna o zločinima učinjenim nad Srbima. Pružajući podršku Srbima na Kosovu i Metohiji on je na srpskom vojnom groblju ponovio da je nedopustivo da Srbi na KiM prolaze istu sudbinu kroz koju su prolazili Jevreji po početku Drugog svetskog rata. „Danas srpski narod na svojoj zemlji nema pravo da ide kuda želi, da radi, da se slobodno kreće”, dodao je Jakovljević. On je zamolio javno, pred svima, poslanike da čuju glas ovih vojnika i svih prisutnih, do parlamenta, „gde bi se zatražilo da Francuska hrabro povuče priznanje Kosova i Metohije kako bi učestvovala u legitimnog povratku te teritorije Srbiji”.
Foto: Savez Srba Francuske
U programu se su smenjivale pesme posvećene ovom velikom prazniku. Anđela Duval Lazić je optevala pesme Vidovdan i Lazaricu, a učenici Srpske dopunske škole Tamo daleko. Čule su se i pesme Vila s Kosara i Ja sam momče sa Kosova . Nastupio je i poznati klarinista Petar Gojković (član Saveza Srba Francuske zadužen za kulturu) zajedno sa ansamblom Svilen konac.
Veliki pukovnik Žak Ogar, koji je upravo zbog borbe za srpski narod završio svoju vojnu karijeru je takođe govorio na obeležavanju Vidovdana. On se tokom NATO bombardovanja na Kosovu i Metohiji suprotstavio svojim kolegama iz drugih država i časno i bez trunke kolebanja branio srpski narod i otvoreno pričao o tome šta se dešava na KiM. Iako je njegov stav iznet u knjizi „Evropa je umrla u Prištini”. On je podržao srpski narod u njegovoj borbi za opstanak kao i potrebi da svet sazna o zločinima koji su počinjeni nad srpskim narodom.
Prisutne je pozdravio i Marko Gojković iz udruženja Evropski koreni, koji predstavljaju srpsku omladinu Francuskoj. Bili su prisutni i predstavnici Ambasada Srbije i Bosne i Hercegovine Bojana Kondić Panić ambasadorka BiH, kao i konzulka RS Branislava Bečanović, članovi društva Oro, Mladost, Izvor i Biseri iz Pariza. Predstavnice Kola srpskih sestara su pripremile posluženje za sve. Filip Renije, komisar, koji je i šef nosača zastava ispred Trijumfalne kapije je takođe pozdravio prisutne i javno podržao srpski narod. I on je bio na Kosovu i Metohiji i uverio se šta se tamo dešava i kako se srpski narod diskriminiše.
Nakon polaganja venaca vidovdanske svečanosti su završene u Parizu a organizator ispred Saveza Srba u Francuskoj David Jakovljević je istakao da mu srce puno. „Trudili smo se da na veličanstven način odamo poštu svima, našim borcima i našem narodu i da poručimo srpskoj zajednici gde se nalazi da ćemo uvek odavde poslati reči mira i sloge i jasnu poruku da smo pripadnici ovog velikog naroda”.
Na srpskom vojnom groblju počiva 747 srpskih ratnika iz Prvog svetskog rata, koji su sa fronta prevezeni u francuske bolnice. Na istom groblju je sahranjen i kasnije ubijeni Esad-paša Toptani, koji je omogućio prelazak srpske vojske preko Albanije.
