Oproštaj od učiteljice Biljane Anđelković u Srpskoj dopunskoj školi

Punih pet godina učiteljica Biljana Anđelković predavala je đacima Srpske dopunske škole u mnogim gradovima na Švarcvaldu (Filingen-Šveningenu, Blumbergu, Singenu, Albštatu, Gajslingenu….) sa okolinom u nemačkoj pokrajini Baden-Virtemberg i redovno po svakom vremenu iz grada na Švarcvaldu svake nedelje dolazila za Frajburg, da i đacima u tom gradu, koji su ostali bez nastavnice srpskog jezika, drži nastavu. Ni sneg, ni jake olujne kiše, ni povreda noge i hodanje uz pomoć štaka… nisu je omeli da svakog đaka ispoštuje i da mu objasni sve što je planirano po planu i programu, a i da nauči đaka šta ga zanima. Tako je bilo i tokom onlajn nastave za vreme pandemije. Uvek je bila puna razumevanja, strpljiva, nasmejana, odlučna sa jasnom porukom da je maternji jezik veoma važan za svaku osobu i da treba da nauči osnove i da se sa svojim najbližima lepo razume u svojoj zemlji. Đaci su rado dolazili na njenu nastavu, rado su sa njom putovali po osvojene nagrade, a ostala je neostvarena želja da sa učenicima iz Frajburga poseti srpsku predstonicu i mnoge njene znamenitosti, kao i da đaci budu smešteni kod njenih bivših učenika. Na žalost dvoipogodišnja pandemija je sprečila tu želju i tokom tog perioda je većina učenika te grupe završila Srpsku dopunsku školu.

Učenici su rado dolazili na nastavu, rado učili zadato gradivo i rado se odazivali mnogim nastupima na raznoraznim školskim priredbama.
Nije bilo lako svakog dana prelaziti veliki broj kilometara, međutim ljubav prema svakom detetu je bila važnija od bilo kakvog umora. Učiteljica Biljana nije imala veliku podršku roditelja kada su vannastavne aktivnosti bile u pitanju, pošto većina roditelja nije bila u mogućnosti da sa svojom decom putuje na zajedničke manifestacije u gradove udaljenje preko 100 kilometara (u jednom pravcu). Nije joj u tom trenutku sigurno bilo lako, posebno kada bi iz drugih gradova bili prisutni đaci svih koleginica, ali nijednog trenutka nijednom roditelju to nije prebacila.
Profesionalnost se od prvog dana osećala u njenom radu… i tako je ostalo do poslednjeg.

Ovih dana učiteljica Biljana je oprašta od svojih đaka i roditelja, sa jasnom porukom da đaci treba da vole jezik svojih predaka i da veće sreće nema nego kada razumeju ne samo jezik i pismo svoga naroda, već i mentalitet i kompletnu kulturu.

Ona će rado živeti sa divnim uspomenama i iskustvom stečenim i u Srpskoj dopunskoj školi, kao i da svim đačkim biserima i dogodovštinama.
Đaci svih razreda su se toplo zahvalili učiteljica na svemu što je za njih uradila i obećali da će sa njom i dalje pričati na srpskom jeziku. Na žalost nemamo fotografije sa dodele knjižica u mnogim gradovima, a i ova iz Frajburga nije potpuna.