Igrači Srpskog centra Štutgart u poseti Meksiku

Srpsko kolo u zemlji Maja

Divnu akciju imalo je 12 igrača Srpkog centra Štutgart – putovanje do Meksika i to kako sami kažu sve zahvaljujući folkloru. Zato se i u Meksiku igralo srpsko kolo neprekidno desetak dana. I to na više relacija.
Sve je počelo tako što je igračica Srpskog centra Štutgart Aleksandra Šloser, koja je poreklom iz Rumunije, otišla zimus da studira jedan semestar u Meksiku. Grupa od 11 igrača je došla na ideju, da je preko uskršnjih praznika poseti. Povod je bio lepo putovanje i druženje, ali su oni rekli da žele da odu i da provere „da li ona još uvek zna da igra”. Put Meksika uputili su se Jelena Grabovac, Tanja i Nataša Bojić, Suzana Đurašević, Predrag Kisić, Sara Kun, Simon Stojčevski, Dijana Lazić, Nina Đokić, Niko Štajmen i Valentina Šipetić.

Samo putovanje je bilo vrlo veselo, zabavno i upravo samo onako kako mladi umeju da ga prirede. Puno smeha, dobre priče i dosta šale. Već unapred su osmislili rutu, kuda otići za tako kratko vreme i kako što više videti od velikog Meksika. “Krenuli smo u Kankun (Cancun), bili na ostrvu Holboks (Holbox), posetili jedno od najpoznatijih arheoloških lokaliteta Čičen Ica (Chichén Itzá) i naučili malo o Maja kulturi. Onda smo bili u božanstvenom gradu Merida (Mérida), koji je ostavio poseban utisak na nas sa šarenim zgradama. U okolini smo bili i u dve pećine (Cenote) i kupali se u njihovoj slatkoj vodi. Takođe smo posetili gradove  Četumal (Chetumal) i Bakalar (Bacalar), gde smo se kupali u vrlo lepoj laguni. Zadnja stanica je bio grad Tulum. Tu smo posetili poznate plaže, uživali i odmarali se. Spavali smo u hotelima i u kućama, koje smo pre dolaska za Meksiko rezervisali. Putovali smo sa tri iznajmljena auta i uživali”, ispričala je Valentina Šipetić za portal Rasejanje.info.

Za sve mlade putnike Srpskog centra Štutgart putovanje za Meksiko, to jest njihova avantura na drugi kraj sveta, počela je na drugarskoj bazi, a završila se konstatacijom da su postali jedna nerazdvojna porodica. Kako su svi punoletni, putovali su bez roditelja i bez pratnje odraslih. Oduševljeni su samim putovanjem, boravkom, lepotama Meksika, pričom, druženjem, ali i srpskim kolom, koje se igralo svuda gde je bilo prilike.

Prvo što su rekli kada su se sa ostalim članovima u Centru videli, je da im je posebno drago što ih je folklor ponovo spojio i odveo na to divno putovanje. Sa ponosom su istakli, da je folklor taj koji spaja životne epizode i zahvalili se i upravi i roditeljima koji su im omogućili da se njime bave. Uskoro će, kažu, osmisliti novu životnu epizodu i to zahvaljujući folkloru.