Danas je Vidovdan i pravoslavni vernici ga obeležavaju kao jedan od najvećih srpskih praznika. Slavi se kao dan kada je knez Lazar poveo svoj narod u Kosovski boj i kao praznik posvećen mnogobožačkom božanstvu Vidu. Kroz vekove Vidovdan ej bio sudbinski dan za srpski narod. Slavi se u spomen na Kosovsku bitku, koja je bila 28. juna 1389. godine na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima. Prema mišljenju istoričara, koji je narod prihvatio, to je važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Sam praznik za većinu Srba simbolizuje, „slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića“. Vidovdan je ujedno i dan kada se uvek setimo ne samo Kosovskog boja i kosovskih junaka Obilića, braće Jugovića, već i svih ratnika opevanih u našim narodnim pesmama, koji su ostavili svoje živote 1389. na Kosovu. Zato se na Vidovdan ne peva, ne igra i ne veseli, ali se to slabo i poštuje i primenjuje.
Kao praznik posvećen božanstvu Vid slave ga oni koji mnogi a posebno oni koji boluju od očnih bolesti. Oni se obraćaju Svetom Vidu, da željom da ih izleči. Na Vidovdan se bere biljka vidovčica, koja je posvećena Vidu i nosi njegovo ime. Narod veruje da leči očne bolesti.
U nekim sredinama u Srbiji i Vojvodini iznosi se sve tkanje i vez što žene i devojke uradile, kako bi se videlo koliko su bile vredne i kako bi se pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno. U nekim sredinama, poput Mačve, na taj dan su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu. Postoji i običaj da žene uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.
