Tekst pod nazivom „Spasena su srpska deca“ objavile su juče Tirolske dnevne novine o natpisu koji treba da stoji na ploči rodne kuće Diane Budisavljević


Tekst pod nazivom „Spasena su srpska deca“ iz Tirolskih dnevnih novina
Foto: arhiva SPOJI Inzbruk

Diana Budisavljević, Austrijanka, koja je rođena u Inzbruku za vreme Drugog svetskog rata spasila je više od 12.000 dece za vreme Nezavisne države Hrvatske (NDH) iz ustaških logora. Medicinska sestra po zanimanju upoznala je Julija Budisavljevića Srbina iz Hrvatske, za koga se kasnije udala. Preselili su se za Zagreb, gde je Julije radio kao šef hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Budisavljević je bio jedan od malobrojnih zagrebačkih Srba pošteđenih ubijanja, proterivanja ili pljačke imovine za vreme ustaškog režima u NDH.

Saznavši za stradanje srpskih žena i dece u ustaškom logoru Loborgrad, u jesen 1941, Diana je sa grupom saradnika organizovala „Akciju Dijane Budisavljević“. Akcija se sastojala od skupljanja i slanja pomoći u novcu, hrani, odeći i lekovima zatočenim ženama i deci u ustaškim logorima Loborgrad, Gornja Rijeka, Stara Gradiška, Jasenovac, Mlaka i Jablanac.

Od 15.536 dece koje je Diana Budisavljević spasila tokom Drugog svetskog rata, 3.254 je umrlo tokom ili nedugo nakon spašavanja, izmučeni, gladni i bolesni, dok je više od 12.000 preživelo rat. U toku akcija spašavanja, ubijeno je 11 članova Dijaninog tima.

Na inicijativu antifašista i predstavnika Srpske pravoslavne omladine Inzbruk (SPOJI) 2011. doneta je odluka da joj rodni grad posthumno dodeli orden. Na žalost niko od njenih potomaka nije došao da ga preuzme. Na novu inicijativu predstavnika Srpske pravoslavne omladine u Inzbruku (SPOJI) Vladimira Vlajića da se na kući postovi spomen ploča, od gradskog senata stigao je pozitivan odgovor. Međutim tekst koji na spomen ploči je za srpsku stranu sporan. Planirano je da piše o herojstvu Diane na prostoru bivše Jugoslavije i opšte o spašavanju dece. „Diana Obekser-Budisavljević je tokom Drugog svetskog rata u tadašnjoj NDH uz pomoć drugih aktivista spasila više od 10.000 dece iz logora fašističkog ustaškog režima“.

Predstavnik organizacije SPOJI Vladimir Vlajić je tada povodom odluke gradskih vlasti o postavljanju spomen ploče, zatražio je da na spomen ploči stoji da je Diana spasila pretežno srpsku decu. Na ovu vest ambasador Republike Srbije u Beču Nebojša Rodić, kao i episkop austrijsko- švajcarski gospodin Andrej su u odvojenim pismima zamolili, da još jednom pre donošenja konačne odluke razmotre mogućnost da se u tekst navede reč „srpska deca“, jer to odgovara istorijskom i faktičnom stanju, to je angažovanu žene rođene Austrijanke, koja je spasavala srpsku decu.

Ambasador Rodić je istakao da bi dopuna teksta odgovarala istorijskim činjenicama i na odgovarajući način predstavljao nezaboravno sećanje na Dianu Budisavljević i humanost koju je pokazala prema malim Srbima, a vladika Andrej je izrazio zabrinutost da bi aktuelni tekst mogao izazvati negodovanje kod Srba, a u najgorem slučaju imati i posledice po su život svih ljudi u Austriji, posebno u Inzbruku i Tirolu. „Zbog toga vas molim, u dugu nekadašnje akcije spašavanja, da ponovo razmotrite tekst na spomen ploči i uzmete u obzir važne činjenice, a to je da je Diana Budisavljević spasila pretežno srpsku decu“, naveo je episkop.Tada su predstavnici Senata grada Inzbruka su najavili da će ostati pri nameri, da jedno obdanište u njenom rodnom gradu nosi ime Diane Budisavljević.

Juče (19. jula) Tiroler Tageszeitung (Tirolske dnevne novine) objavile su tekst pod nazivom „Spasena su srpska deca“ – Spomen ploča planirana u Inzbruku. Autor teksta je u kratkim crtama preneo šta se dešavalo i istakao mišljenje istoričara Horsta Štajbera, koji je izjavio: „Diana Budisavljević je spašavala srpsku decu“ – bilo bi važno da se žrtve imenuju svojim imenom, podvukao je ugledni naučnik. 

Tekst prenosimo u celosti:

Horst Šrajber je stručnjak je za kulturu sećanja. Govori činjenice o spomen-ploči koja treba da se postavi u čast Diane Budisavljević, rođene u Inzbruku.

Inzbruk – Diana Obeker-Budisavljević spasila je više od 10.000 dece iz logora fašističkog ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata. Svi se slažu da je ona značajan građanin tirolske prestonice. Takođe o činjenici da će njena hrabra dela biti uvažena kroz ploču na zgradi u kojoj je provela detinstvo u ulici Marije Terezije, na „Obekser Hausu“. Još u februaru bio je formulisan jedan tekst, a koji se, međutim, činio netačnim, pre svega Srpskoj pravoslavnoj omladini Inzbruk (SPOJI) i Pokretu oslobodilaca Tirola, koji su inicirali sećanje na Dianu. Glavna kritika bila je da se razgovaralo o bivšoj Jugoslaviji i samo uopšteno o „deci“. Odbor za kulturu grada Inzbruka je zatim ispravio pogrešno istorijsko formulisanje, te je u predlog uneto „u bivšoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj…“.

U pogledu opšteg izraza „deca“, Uši Švarcl, zamenica gradonačelnika, izjavila je da se time podrazumevaju sve žrtve, i dodala: „Ovo je samo prvi korak, prostor na ploči je ograničen i ne može sve da objasni.“. Sećanje nikada nije završen proces. „Naravno da ne možemo kroz samo par redova na ploči da se valjano odužimo ovoj ženi“, kazala je Švarcl.

Nakon što je članak objavljen u TT-u i prenet u srpskim i hrvatskim medijima, Ivica Dačić, Ministar spoljnih poslova Republike Srbije, u glavnom Dnevniku prokomentarisao je dešavanja povodom ovog slučaja. Zahtevao je da se srpska deca spomenu kao žrtve. Prema Švarcl, ovaj slučaj će mirovati preko letnje pauze kao bi se „izuzele emocije“. Na jesen zatim treba postati slučaj za „šefa“, gradonačelnika Georga Vilija, koji će doneti odluku kako tekst na ploči treba da glasi.

Istoričar Horst Šrajber, stručnjak za kulturu sećanja, smatra da je ova javna diskusija važna. „Ovde se dešava suočavanje i dijalog, obe strane pokušavaju svoje pozicije da opravdaju naučnim argumentima.“

Intervencije države Srbije smatra bespotrebnim i one ne doprinose rešavanju ove priče. Međutim, jedno je sigurno: „Diana Budisavljević je spašavala srpsku decu“. Bilo bi važno da se žrtve imenuju svojim imenom, podvukao je ovaj ugledni naučnik. Žestina ove diskusije ga ne iznenađuje: „Mnogi računi iz prošlog rata su otvoreni i teško je aktuelnu diskusiju razdvojiti od toga“. Ovakve dugotrajne debate su mu draže nego neke umetničke intervencije, kao što je bila ona Volfganga Flaca na „spomeniku“ ispred glavne zgrade Univerziteta u Inzbruku povodom 350. jubileja od osnivanja. Takve intervencije su „intelektualno skromne“ i samo su jedan primer za manjak kulture sećanja u Tirolu.

Autor teksta je Aleksandra Plank, Tiroler Tageszeitung