Razgovarano o rešavanju pravno-formalnih problema vezanih za spomen kosturnicu u Jindrihovicama

Ambasador Republike Srbije u Češkoj Republici, Berislav Vekić, posetio je Karlovarski kraj, gde se sastao sa načelnikom, Paulom Kulhanekom. „Na sastanku se razgovaralo o rešavanju pravno-formalnih problema vezanih za spomen kosturnicu u Jindrihovicama koja pripada Karlovarskom kraju. Razgovaralo se o unapređenju saradnje Čeških banja sa Udruženjem Srpskih banja, razmeni iskustava u domenu lečenja i rehabilitacije pacijenata, razmeni stručnjaka i kako unaprediti srpski banjski turizam uz veliko iskustvo koje ima Češka Republika”, prenela je Ambasada Srbije u Češkoj.

Ambasador Vekić i načelnik Kulhanek razmenili su mišljenja o različitim aspektima privredne saradnje, uključujući trgovinu, investicije i sektorska partnerstva. Ambasador Vekić upisao se u spomen knjigu i zahvalio se domaćinu na toplom prijemu i konstruktivnom razgovoru. Obe strane su izrazile zadovoljstvo zbog postojećih ekonomskih i kulturnih veza, kao i spremnost za dalje njihovo produbljivanje.

U ovoj spomen-kosturnici počiva 7100 srpskih zarobljenika iz Prvog svetskog rata. Spomen-kosturnica u mestu Jindrihovice, nedaleko od Karlovih Vari, je mesto stradanja srpskih zarobljenika za vreme Prvog svetskog rata. U Jindrihovicama se u periodu od 1915. do 1918. godine, nalazio najveći koncentracioni logor na teritoriji tadašnje Austrougarske (Hajnrihsgrin) kroz koji je prošlo oko 40.000 zarobljenika, i u kome je sahranjeno 7100 Srba. Na mestu na kome se nalazi mauzolej je za vreme Prvog svetskog rata bio izgrađen rezervoar za vodu i deo tog zemljišta, tadašnji češki predsednik Masarik poklonio je kralju Aleksandru Karađorđeviću, kako bi poslužio kao kosturnica u koju su preneti posmrtni ostaci srpskih vojnika i civila koji su bili sahranjeni širom Češke. Preuređenje rezervoara je izvršeno sredinom 1926. godine. Pored vojnika umrlih u Češkoj, preneti su i posmrtni ostaci srpskih vojnika iz Holandije. Svečano otkrivanje spomen-kosturnice u Jindrihovicama je bilo 8. jula 1932. godine, pod patronatom čehoslovačkog predsednika Tomaša Masarika i kralja Aleksandra Karađorđevića.